Neizrečeno

Piterova zapanjujuća svesnost i pažnja kojom uočava nijanse detalja dok posmatra i opisuje „odmrzavanje” svojih klijenata u samom je srcu njegovog učenja, kao i njegove tehnike za vođenje procesa. Čitajući ovaj rukopis ostao sam zadivljen koliko sam često doživljavao „aha” momenat dok sam se prisećao sopstvenih zapažanja u radu sa traumatizovanim ljudima, često zavisnicima. Sada ta zapažanja mogu da razumem i interpretiram na nov način – i to ne samo svoje kliničke zaključke, već i lično iskustvo. A to je, kako Piter uočava, važno za terapeutovo usklađivanje sa pacijentom, kako bi njegovo ili njeno iskustvo poslužilo kao ključno svetlo koje vodi proces isceljenja dobrim putem.

„Trauma je životna činjenica”, piše Levin. „Međutim, ona ne mora da bude doživotna robija.” Naše spasenje leži u našoj patnji. Kako pokazuje Levin, isti psihofiziološki sistemi koji upravljaju traumatičnim stanjem takođe posreduju u suštinskim osećanjima blagostanja i pripadanja.

Iz predgovora Gabora Matea

Uveren sam da su krv i meso mudriji od intelekta. Naš život vri u telesnom nesvesnom. To je mesto na kom smo živi, živi do dubine duše, u kontaktu sa živopisnim prostranstvima kosmosa.

D. H. Lorens