Jungov čarobni krug: Moć mandale

Koristi su brojne i previše ih je da bismo ih ovde nabrajali.
Uopšte nema potrebe da budete vešt ili iskusan umetnik. Bilo da ovome prilazite kao meditacji, posmatranju, refleksiji ili samo kao zabavnoj aktivnosti, čin upotrebe boje i slike kako bi se pojačala veza s nesvesnim poziv je da obogatite svoj lični život. Bojenje mandala možete uvrstiti u svoj ritual; pustite svoju omiljenu muziku; plešite ih; uramite ih – ili ih prosto koristite kao neposredni, prenosivi portal u neki drugi oblik postojanja.

Sanskritska reč mandala znači „pun krug” u običnom smislu te reči. Međutim, u sferi dublje psihologije, odnosi se na svetu zaštitničku sliku, često krug upisan u kvadrat, ili obrnuto, koji obuhvata mnoge delikatne, zamršene, simetrične oblike. Ljudi sa svih prostora i iz svih istorijskih perioda pravili su mandale. One su „kosmogrami” – slike psihičke stvarnosti pojedinca, kratak prikaz mesta na kojem se osoba trenutno nalazi – kako se ona odnosi prema sebi i svetu koji je okružuje.

Znameniti švajcarski psihijatar K. G. Jung obožavao je mandale. Posle obimnog istraživanja, uvideo je da su mandale tradicionalan protivotrov za haotična stanja uma. Zato je podsticao svoje pacijente da crtaju, slikaju ili plešu mandale kada su depresivni ili kada ih opsedaju sukobljene želje. Ukratko, mandale su slike koje pomažu da se isceli podeljena ili uznemirena ličnost u službi samoregulacije psihe. Sam Jung je bio primer prilike za individuaciju, čak i u svakodnevnom svetu punom stresa gde je autentičnost retka, a kompromis čest. Kako možemo da se povežemo sa izvorom kreativnosti koji postoji u svakome od nas, da bismo obnovili svoju energiju i žar za životom? Za većinu nas ovo je pravi rad i jedini rad koji može da nas održi. Za Junga je važan odgovor na ovo pitanje bio njegov svakodnevni rad sa predstavama koje izviru iz njegove psihe.