Izdavačka kuća Areté, 063 732 77 67, Skadarska 12, Beograd

Kreativna Evropa

Kad pređeš granicu ‒ izazovi odrastanja u ženskom telu kroz evropsko žensko pismo

Kad pređeš granicu ‒ izazovi odrastanja u ženskom telu kroz evropsko žensko pismo

Adolescencija je granični period prelaska iz detinjstva u odraslo doba i zato sa sobom nosi brojne izazove. Za devojčice predstavlja posebno osetljivu temu percepcije i prihvatanja sopstvenog tela u okviru društveno prihvatljivih normi, zahteva vršnjaka i medija koji kreiraju sliku idealnog tela. Slika o telu dalje vodi ka građenju slike o sebi i vrlo često ka nezadovoljstvu, strahovima i anksioznosti. Rezultat je prelazak granice ka ponašanjima i stanjima svesti koji mogu biti i životno opasni. Kroz osam naslova koji tematizuju upravo ovakve granične oblike ponašanja, ideja je da se ovim projektom mladim devojkama približi književnost iz osam evropskih zemalja. Ovi romani pružaju različite ženske likove u adolescentskim godinama u određenoj problematici na ličnom nivou kroz koju se gradi njihov odnos prema sebi, a na osnovu njega dalje odnos prema spoljašnjem svetu.

Ovo su teme koje traže šire angažovanje, debatu i komunikaciju i zato je podjednako važan deo projekta prelazak granice uobičajenih načina promocije koji bi se postigao performativnim pristupu promociji svih naslova kroz primenjeno pozorište i rad sa psiholozima i pedagozima, kao i kulturnim i pozorišnim radnicima.

Unscharfen

Sanja Savić

Neoštrine. Roman o prihvatanju sebe i svoje prošlosti. O suočavanjima. O odlukama koje menjaju život.

Neoštrine zadržavaju čitaoca u sadašnjosti protkanoj sećanjima na odrastanje u nemilo vreme. Može li astra da izvuče toliko koliko je ona sposobna da zatraži?, rečenica je kojom počinje roman prepleten autobiografijom i fikcijom. Glavna junakinja Ines koja živi u Holandiji, odlazi u svoj rodni grad na vikend kako bi donela važne odluke. U Sarajevu ostaje tri dana.

Neoštrine. Roman o prihvatanju sebe i svoje prošlosti. O suočavanjima. O odlukama koje menjaju život.

Pred njom je dug put, iako joj je ostalo još samo stotinak kilometara, ili koliko već. Odjednom, cifre prestadoše da budu važne, ne zbog toga što je sada u drugačijem svetu, već zbog toga što ih guta ogromna masa stvarnog života koji ih je sam izmislio, pokušavajući da ukroti samog sebe… Hoće li uspeti u svojim nastojanjima?

Knjiga objavljena: februar 2022

Sanja Savić

Sanja Savić je rođena u Sarajevu 1988. godine. Diplomirala je i završila master sutdije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno doktorandkinja.

Objavila je zbirke pripovedaka Кad žirafa progovori (2010) i Vrijeme vašara (2013), roman Neoštrine (2016), dramu Srebrni car (2017) i zbirku drama Ptice i druge drame (2019). Scenaristkinja je i rediteljka dva kratka animirano-igrana filma, te dugometražnog igranog filma Naši očevi, majke i njihova djeca (2017). U Ustanovi kulture Vuk Stefanović Кaradžić, izvedena je drama Кod šejtana ili Jedna dobra žena (2018).

Mapa Kajanja

Natali Skovronek

Ko je stvarno bila Veronik Verburgen? Supruga, majka, ljubavnica, urednica u izdavačkoj kući, ljubitelj slikarstva i filma? Nakon njene smrti ovo pitanje sebi će postaviti njen muž, ljubavnik i ćerka. Podeljena između različitih aspekata ljubavi i umetnosti, sputana strahom od gubitka, ni sama veronik ne bi mogla dati odgovor na ovo pitanje, jer je provela život tražeći ga.

Natali Skovronek na nežan ali surov i zavodljiv način piše o iluziji izbora, o tome da li uopšte možemo da poznajemo nekoga ko nam je toliko blizak.

Na kraju članka nije bilo jasno koji zaključak izvuči iz svega. Bilo je previše ljubavi u igri. Veronik Verburgen je bila oplakivana, ali nije bilo jasno zbog čega. Ko je tu koga voleo, ko je bio voljen?

Knjiga objavljena: oktobar 2021

Natali Skovronek

Natali Skovronek je belgijska spisateljica rođena u Briselu 1973. Studirala je književnost i bavila se izdavaštvom i modom. Njen prvi roman Karen i ja (2011) predstavlja prvi deo trilogije koju čine Maks, naizgled (2013) i Svet po meri (2017). Za Mapu kajanja je dobila Evropsku nagradu za književnost 2020.Od 2016. predaje u Savremenom centru za pisce.

Slobodan Ivanović

Slobodan Ivanović (1988, Nikšić), diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za francuski jezik i književnost. Pobedio je na konkursu Pjesnička riječ na izvoru Pive 2009. godine i kao nagradu objavio knjigu Adresa sna (2010). Pesme su mu objavljene u antologiji nove poezije YU prostora Van kutije(Gligorije Dijak, Podgorica, 2009). Objavljuje na književnim sajtovima, i učestvuje na raznim beogradskim i drugim čitanjima poezije, privatnim i javnim. Objavio poetsku knjigu Osobine (Кnjižuljak, 2014).

Utočište

Jana Šramkova

„Utočište“ je svojevrsna pohvala detinjstvu. Ovo je priča o odrastanju u ženskom telu i o devojčicama u nama koje opstaju uprkos okolnostima i godinama starosti.
Evocirajući uspomenu na baku u najvažnijim trenucima svog života, naratorka pokušava da stvori celovitu sliku o sebi. Zato u uspomenama rekreira njen životni put, i u sebi, krhkoj i anksioznoj intelektualki, traži istu snagu volje koja je baki pomogla da preživi nedaće i postane utočište.
Bogatstvom detalja i pomalo detinjastim tonom, Jana Šramkova čini da ovu knjigu doživimo kao iskrenu ličnu ispovest.

Knjiga objavljena: jul 2021

Jana Šramkova

Jana Šramkova (1982) je jedna od najistaknutijih čeških spisateljica mlađe generacije. Rođena je u mestu Visoke Mito. Živi u Pragu. Dobitnica je nagrade Jiri Orten za prvi roman Hruškadóttir (Peardóttir). Piše knjige za decu i odrasle i tekstove o kulturi za nekoliko časopisa. Ima troje dece.

Tihana Hamović

Tihana Hamović (1981) diplomirala je na grupi za bohemistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, prevodi češku poeziju, prozu, filozofiju i dramu. Među njenim prevodima su romani Jahima Topola, Petre Hulove, Mareka Tomana, Bjanke Belove, poezija Кateržine Rudčenkove, kultno ekspresionističko delo Ladislava Кlime Stradanja kneza Šternenhoha, izbor iz opusa češkog fenomenologa Jana Patočke. Vodi blog na kome objavljuje svoje prevode i autorske tekstove, pre svega poeziju. Boravila je u Pragu kao stipendistkinja Češkog književnog centra. Bila je članica žirija međunarodnog prevodilačkog takmičenja Cena Susanny Roth. Trenutno je mentorka za češki jezik međunarodnog evropskog projekta CELA. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Jabuka granata

Ingelin Resland

Anja je tinejdžerka koja živi na imanju blizu fjorda sa roditeljima i bratom. Njeno odrastanje prati snažno osećanje da je drugačija od svojih vršnjakinja.

Kada pređe u novi grad, postaje nesigurna i prepuštena samoj sebi i odlučuje da više neće biti dobra devojčica. Njen mikrokosmos se širi do granica koje nikada nije mogla da nasluti, a proces odrastanja nosi sa sobom mnoge posledice: od samopovređivanja, vršnjačkog nasilja, ekperimentisanja sa drogom, sve do razvedravanja ,,gde će sve biti pokriveno snegom”.

Haotičan svet nagonskog i brutalnog u kojem su mladi istovremeno i žrtve i počinioci otvara se pred našim očima kao slika stvarnosti koju moramo da menjamo.

Knjiga objavljena: mart 2022

Ingelin Resland

Ingelin Resland (1976) je norveška spisateljica i novinarka. Osnovne teme u njenom stvaralaštvu su: potraga za svojim mestom u svetu, odnos sa roditeljima, usamljenost, problemi zavisnosti i mladalačko nasilje. Njene knjige su prevedene na engleski, nemački, farski jezik.

Kinderland

Liliana Korobka

Jedan od najdirljivijih romana koji ćete pročitati ove godine.
„Kinderland“ govori o životu dece bez roditelja i problemu preranog odrastanja.

Kada roditelji odu iz sela u potrazi za novcem, dvanaestogodišnja Kristina ostaje sama sa svojom mlađom braćom i preuzima ulogu majke. Kroz oči ove starmale devojčice otkrivamo sliku savremenog moldavskog sela u kojem žive samo deca i starci.

Deca uče da prežive sama i uspostavljaju sopstvena pravila dok čekaju da im se roditelji vrate. Brinu se o hrani, krovu nad glavom, uče da emotivno i fizički podnesu nedostatak roditelja dok istovremeno proživljavaju prve zaljubljenosti, sukobe sa vršnjacima i igraju se raznih dečijih igara.

Kinderland, njihova omiljena igra, igra se tako što deca glume odrasle, svoje profesore i odsutne roditelje. U Kinderlandu nema mesta za suze i slabost. To je surova igra koju najbolje igraju oni koji su prepušteni sami sebi.

Mi smo napuštena, i od roditelja i okoline kažnjena deca, i evo sada nas i Bog kažnjava zbog naših grehova. Mi imamo više potrebe za božijom milosti nego za njegovom kaznom. Božija milost je kao zrak sunca koji te budi ujutro i kad otvoriš oči vidiš majku koja te nežno pomazi po obrazu i pita: „Je l’ se moje pile probudilo?” A pile zatvori oči, razdragano i sa nadom da će se to ponoviti.

Knjiga objavljena: oktobar 2021

Liliana Korobka

Liliana Korobka je moldavska i rumunska spisateljica i istraživačica komunističke cenzure u Rumuniji. Objavila je nekoliko nagrađivanih knjiga teorije i proze. Za prozni prvenac Negrissimo dobija je nagradu Prometheus. Njene knjige su prevedene na italijanski, nemački i Slovenački. Živi i radi u Bukureštu.

Ileana Ursu Nenadić

Ileana Ursu Nenadić (1954, Zrenjanin) prevodila je na rumunski jezik savremene srpske pesnike, kao i modernu poeziju koja se piše na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini. S pesnikom Milanom Nenadićem prevodila je s rumunskog dela Mihaja Emi-neskua (dvojezična izdanja), koja su objavljena u Srbiji i Rumuniji. Pored toga, prevela je dela više savremenih rumunskih pesnika (Anu Blandijanu, Mirčea Dineskua, Ileanu Malačoju, Karolinu Iliku, Lilianu Ursu). Sačinila je dvojezičnu Antologiju savremene rumunske poezije, koja se stvara u Vojvodini, takođe dvojezične Antologiju legendi i bajki Rumuna iz Vojvodine i zbornik Pisci na granici. Uređuje dvojezični list za književnost i kulturu „Oglina” („Ogledalo”) i član je redakcije višejezičnog zbornika Most.

Do sada je objavila deset knjiga poezije (na rumunskom i srpskom jeziku). Poezija joj je prevođena na italijanski, engleski, francuski i švedski jezik. Zastupljena je u više antologija i zbornika poezije. Dobitnica je nagrada: „Pečat varoši sremskokarlovačke”, „Stražilovo” za najbolju knjigu pesama, nagrada „Lumine”, Nagrada Saveza književnika Rumunije za najbolji prevod za 2000, Međunarodna nagrada „Valahija” za doprinos književnosti i književnom prevodilaštvu, Orden „Mihaja Emineskua” u Rumuniji za doprinos kulturi, Zlatna značka KPZ Republike Srbije.

U saradnji sa programom „Kreativna Evropa“ u okviru projekta Otuđenje i identitet u savremenoj evropskoj književnosti prevela je knjigu Dečji krstaški rat.

Pusti me da budem srećna

Jana Frej

Zakoračite u osetljiv i haotičan svet šesnaestogodišnjaka i upoznajte se sa mračnom stranom adolescencije: zavisnost od droge, vršnjačko nasilje, nerazumevanje u porodici.

Liza i Lela su najbolje prijateljice – nerazdvojne još od malih nogu. Ali njihovo prijateljstvo je krhkije nego što misle. Nakon jednog pokušaja drogiranja kristal metom, udaljavaju se jedna od druge. Lela nastavlja da se drogira, mora da bude haj kako ne bi očajavala nad svojim životom. Liza, nasuprot tome, uspeva da se odupre i pronalazi svoju prvu ljubav. Sme li ona da uživa u svojoj sreći dok je Leli sve gore i gore?

Knjiga objavljena: jun 2022

Jana Frej

Jana Frej (1969) je švajcarska spisateljica koja piše romane za decu i omladinu, kombinujući realnost i fikciju. Studirala je književnost, istoriju i umetnost. Njene knjige za decu i omladinu su nagrađivane brojnim prestižnim književnim nagradama u Švajcarskoj, Nemačkoj i svetu, od kojih je najvažnija Nemačka književna nagrada za književnost za mlade. Jana Frej živi u Visbadenu sa svojom porodicom.

Darinka Kovačević

Darinka, Daca Kovačević, za drugove svoje, sada već odrasle dece, Daca Faca, a za prijatelje Primorkinja Vila, rođena je 1959. godine na Korčuli, a odrasla u Orebiću na Pelješcu. U detinjstvu je volela da sluša strašne priče koje se šapuću uz ognjište u dugim zimskim noćima i nebrojene knjige koje je hipnotisano i brzometno čitala, gubeći osećaj za prostor i vreme, u nekom zakutku daleko od očiju odraslih.

U Beograd je došla da studira nemački jezik, stekla veliki krug prijatelja i porodicu, i ostala. Dugo je radila sa brojevima, a onda je počela da prevodi knjige za decu, otkrila dramske radionice i interkulturalno učenje za mlade, i potpuno se pronašla u tome. Prevodi polako, mršteći se kod svake rečenice, i glancajući je i doterujući dok ne postane upravo ono što ona zna da je autor zamislio, uz puno ljubavi i veliki osećaj odgovornosti. Veliki prijatelj i dobronamerni učitelj veštine življenja i radosti života za one koji je okružuju. Jednog dana, kad poraste, biće i sjajan pisac. Za sada njene očaravajuće kratke priče čitaju samo prijatelji i mole, insistiraju da piše još, a ona sleže ramenima i kaže da ne može da stigne. Voli da diše i korača ritmom mora; zna da je to njen prirodni ritam, i žudi da ga ponovo uspostavi u beogradskoj vrevi.

Dijete i bubuljice

Marija Tereza Maja Gonsales

Arete vam predstavlja novu knjigu posvećenu mladim čitaocima, „Dijete i bubuljice“ Marije Tereze Maje Gonsales.
Ova snažna knjiga koju treba da pročita svaki tinejdžer govori o problemima na koje mlade devojke nailaze u procesu odrastanja i razvoja – od poremećaja u ishrani do vršnjačkog nasilja.
Kroz priču o petnaestogodišnjakinji Katarini koja se bori sa viškom kilograma i njenom prijatelju Afonsu, povučenom dečaku sa bubuljičavim licem, Marija Tereza Maja Gonsales suočava nas sa surovošću sveta u kojem živimo i navodi nas da preispitamo šta znači biti lep.

„Knjiga Marije Tereze Maje Gonsales skreće pažnju na stvarne probleme savremenih mladih ljudi i njihovu borbu za razumevanje i sopstveno mesto u svetu oko nas. Njeni likovi su životni i stvarni, a njihova iskustva i saznanja primenljiva su i razumljiva čitaocima ove knjige koji možda i sami prolaze kroz nešto slično, pomažući im da shvate da njihov slučaj nije usamljen i da pomoć uvek postoji.“

Vesna Stamenković

Knjiga objavljena: avgust 2021

Marija Tereza Maja Gonsales

Marija Teresa Maja Gonsales je istaknuta portugalska spisateljica. Od 1982. do 1997. bila je nastavnica portugalskog jezika. Napisala je veliki broj knjiga za decu i mlade koje se bave problemima puberteta i adolescencije. Njene knjige su prevedene na nemački, španski, kineski, bugarski i mnoge druge jezike, a mnoge su prevorene u dramske tekstove i izvođene na sceni.

Vesna Stamneković

Vesna Stamenković (1977, Beograd), studirala španski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.Кnjiževnim prevođenjem bavi se od 2006. godine. Prevodi beletristiku, humanistiku, poeziju i dečju književnost sa engleskog, španskog i portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Objavljivala prevode u izdavačkim kućama Narodna knjiga, Portalibris, Gramatik, Mono i Manjana, Treći Trg, Evro Đunti, Dereta, Mladinska knjiga, Nova knjiga, Кarpos, Glosarijum i Booka, kao i u nekolicini uglednih časopisa za poeziju i književnost u zemlji i inostranstvu, a neki od njenih prevoda ušli su u najuži izbor za neke od najprestižnijih nagrada za književno prevođenje u Srbiji, „Miloš N. Đurić“ i „Aleksandar Spasić“. Član je Udruženja književnih prevodilaca od 2006. godine, a od 2009. ima status samostalnog umetnika. Aktivno učestvuje u radu Udruženja književnih prevodilaca Srbije, u čijoj je Upravi od 2011, a na mestu podpredsednika nalazila se od 2012 – 2016. godine. Sekretar je i Odbora za međunarodnu saradnju UКPS, koji svake godine organizuje tradicionalne Beogradske međunarodne prevodilačke susrete. Radi i kao simultani i konsekutivni prevodilac za engleski i španski jezik.

U pogrešnoj priči

Cvetka Sokolov

Roman za mlade „U pogrešnoj priči“ je sve osim lagane tinejdžerske ljubavne priče. To je roman koji impresionira snagom osećanja i prikazom fatalne zaljubljenosti i njenih posledica. Manca je šesnaestogodišnja devojka čiji izabranik nije njen vršnjak, već mnogo stariji, oženjeni muškarac – njen profesor. Da čitanje bude još interesantnije, odnos je obostran, fizički i psihički doživljen, protkan poezijom i muzikom. Može li ovakva ljubav da ima srećan kraj? I šta čeka Mancu na gorko-slatkom putu otkrivanja sopstvene seksualnosti?

I onda se dogodi – zasuze mi oči i trenutak kasnije obuzme me nesavladiv plač. Urlam na sav glas i udaram pesnicama po krevetu, gde je pre pola godine devojčica počela da se igra igara za odrasle. Plišane životinjice počinju nemoćno da poskakuju gore-dole po šarenom prekrivaču; tu i tamo neka od njih i nastrada.

Po glavi mi se motaju reči kojima me je zaveo da mu dozvolim fotografisanje.

Knjiga objavljena: avgust 2022

Cvetka Sokolov

Cvetka Sokolov je slovenačka spisateljica za mlade, pesnikinja i univerzitetska profesorka. Njene priče, pesme i prikazi redovno se objavljuju u dečjim časopisima od 2003. Napisala je nekoliko scenarija za predstave za decu i mlade. Njen prvi omladinski roman Šta ne ubije, napisan 2013, nominovan je za nagradu „Plava ptica”. U romanima o problemima mladih, ona se fokusira na teme koje uzbuđuju i podstiču na razmišljanje.

Nina Gugleta

Nina Gugleta (1979) diplomirala je klasične nauke, a magistrirala izdavačke studije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, Slovenija. Od 2005. radi kao slobodni prevodilac za razne prevodilačke agencije. Godine 2015. osnovala je Izdavačku kuću Arete iz ljubavi prema književnosti, gde radi kao urednica sa ciljem da proširi kreativnost i inovativan pristup pisanju, kao i da kvalitetnom literaturom ulepša srpsku književnu scenu. Živi i radi u Beogradu.
Neki od značajnih prevoda sa engleskog i slovenačkog: Rimska književnost Đana Bjađa Кontea (2016), U potrazi za crvenom đavolicom, Vinka Moderndorfera (2016), Lift Tome Podstenšeka (2016). ) Кoliko si moja? (Кoliko si moj?) Andreja E. Skubića (2017), Zvezde zovu Mihe Macinija (2018), Tombola ili život Suzane Tratnik (2018), Početi iz početka Slavoja Žižeka (2019) Nasilje Slavoja Žižeka (2020). U prevodu: U pogrešnoj priči Cvetke Sokolov (2022) i Devica, kraljica, udovica, kurva (2022) Erike Džonson Debeljak. Neki njeni prevodi sa slovenačkog objavljeni su u književnom časopisu „Polja“. Takođe je dobila nekoliko grantova za svoje prevode (Traduki, JAК, Ministarstvo kulture i inofrmisanja, Кreativna Evropa).