„Gospođa Dalovej" - Jedan od najpoznatijih romana Virdžinije Vulf, nastao na temeljima kratkih priča „Gospođa Dalovej u Ulici Bond i Premijer". Objavljen je 1925. godine. Prvobitni naziv mu je „Sati" (poslužio je kao inspiracija za istoimeni film), ali autorka se u poslednjem trenutku predomislila i nazvala svoje delo po glavnoj junakinji.
„Ka svetioniku" - roman toka svesti i jedan od najznačajnijih romana modernizma. Opisuje priču porodice Remzi tokom Prvog svetskog rata. Ovu knjigu čitamo, pre svega, „kao lirsku sliku irealnog sveta“. U njemu ima mnogo autobiografskog, a ono što ga čini, kao uostalom sve što je Virdžinija Vulf napisala, osobenim jeste protok misli koji vreme zaustavlja i filtrira sporo.
„Orlando" - roman o društvu, identitetu i sazrevanju lika Orlanda koji živi čak četiri veka u telu muškarca a potom i telu žene. Inspiraciju za lik Orlanda Virdžinija je pronašla u svojoj ljubavnici i prijateljici Viti Sakvil-Vest. O Orlandu, Vitin sin Najdžel Nikolson je pisao: “Sav uticaj koji je Vita imala na Virdžiniju nalazi se u Orlandu, najdužem i najšarmantnijem ljubavnom pismu u književnosti, u kome ona istražuje Vitu, provlači je kroz vekove, bacaka je iz jednog pola u drugi, igra se njome, oblači je u krzna, čipku i smaragde, zadirkuje je, flertuje sa njom, spuštva magleni veo na nju.”
„Između činova" poslednji roman Virdžinije Vulf. Ubrzo nakon što ga je predala izdavaču i svome mužu Lenardu Vulfu ovaj roman, Virdžinija Vulf odšetala je do reke Uz i utopila se. U ovom romanu autorka piše o raznim neskladima koji postoje u čoveku i oko njega samog.
„Talasi” su najeksperimentalnije delo Virdžinije Vulf. U njemu nestaju razlike između književnih rodova i žanrova, na isti način kao što talasi brišu razlike između šest glavnih likova i njihovih percepcija. Sama Virdžinija Vulf želela je da se šest glavnih likova „Talasa tumače” kao različiti aspekti svesti.
Virdžinija Vulf
Virdžinija Vulf (1882–1941) bila je engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro objavljuje svoj prvi roman, The Voyage Out, 1915. godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je postavio neke od njenih dominantnih tema i vidova izraza. Posle još dva romana (Noć i dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma: romani Gospođa Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931), te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba (1929) i Tri gvineje (1938).
-
Najlepši citati Areté autorki
Iako znamo da je svaki dan posvećen damama i da su uvek vredne pažnje, ljubavi, poštovanja, razumevanja i svega što zaslužuju, Osmi mart je i dalje poseban praznik, jer slavimo ženska prava kojih nekada nije bilo i, nažalost, negde ih još uvek nema.
U to ime i u vašu čast, drage dame, izdvoj
detaljnije
-
Žena u književnosti iz ugla Virdžinije Vulf
„Kada žena zna da čita, postoji samo jedna stvar koju je možete naučiti, a to je da veruje u sebe.”
U delima Virdžinije
detaljnije
-
Orlando, Virdžinija Vulf (Arete, 2017): preporuka, razlozi za nju, i još dve male preporuke
Pre dva dana sam čula kako moj prijatelj na svojoj štamparskoj mašini – sa njom – radi na umnožavanju primeraka romana Orlando Virdžinije Vulf, koji b
detaljnije