Darinka, Daca Kovačević, za drugove svoje, sada već odrasle dece, Daca Faca, a za prijatelje Primorkinja Vila, rođena je 1959. godine na Korčuli, a odrasla u Orebiću na Pelješcu. U detinjstvu je volela da sluša strašne priče koje se šapuću uz ognjište u dugim zimskim noćima i nebrojene knjige koje je hipnotisano i brzometno čitala, gubeći osećaj za prostor i vreme, u nekom zakutku daleko od očiju odraslih.

U Beograd je došla da studira nemački jezik, stekla veliki krug prijatelja i porodicu, i ostala. Dugo je radila sa brojevima, a onda je počela da prevodi knjige za decu, otkrila dramske radionice i interkulturalno učenje za mlade, i potpuno se pronašla u tome. Prevodi polako, mršteći se kod svake rečenice, i glancajući je i doterujući dok ne postane upravo ono što ona zna da je autor zamislio, uz puno ljubavi i veliki osećaj odgovornosti. Veliki prijatelj i dobronamerni učitelj veštine življenja i radosti života za one koji je okružuju. Jednog dana, kad poraste, biće i sjajan pisac. Za sada njene očaravajuće kratke priče čitaju samo prijatelji i mole, insistiraju da piše još, a ona sleže ramenima i kaže da ne može da stigne. Voli da diše i korača ritmom mora; zna da je to njen prirodni ritam, i žudi da ga ponovo uspostavi u beogradskoj vrevi.