Jasmin B. Frelih (1986, Kranj) studirao je komparativnu književnost i istoriju na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Njegov prvi roman Na/pola (Na/pol) objavljen je 2013. godine u Cankarjevoj založbi. Za ovaj roman Frelih je dobio nagradu Evropske unije za književnost, nagradu za najbolji prvenac, a knjiga se našla i u užem izboru za najbolji slovenački roman i najbolju slovenačku knjigu. Roman je preveden na engleski, holandski, mađarski, hrvatski, a u prevodu Ane Ristović roman je objavljen i kod nas 2019. godine u izdavačkoj kući Zavet. Frelihova knjiga priča Ideoluzije izašla je 2015. godine u Literaturi, a knjiga eseja o savremenoj književnosti Bleda sloboda, za koju je dobio Rožančevu nagradu, 2018. godine u Cankarjevoj založbi. Frelih prevodi uglavnom američke pisce, a među njegovim prevodima slovenačke poezije i proze na engleski posebno se ističu Cankarove Slike iz snova. Živi i radi u Ljubljani.
Retko ko pokuša da majmuna svoje ideologije pogleda pravo u oči. To nije prirodan impuls, zahteva napor, i malo ludila. Junaci Frelihovih priča u knjizi Ideoluzije, svaki na svoj način, postavljeni su u situacije u kojima je taj pogled neizbežan. Nama je pak data štoperica u ruke: merimo dužinu pogleda.
Egzistencija katastrofe, gnojni otok jednog obećanja. Nečija ruka je uvek u mom džepu, uvek mi neko vuče slinac iz nosa. Osećam se golo. Nisam htela ovakva u svet. Ovakav svet nisam očekivala. Paralizujem se. Skladištim energiju, hoću da te raznesem. Drugačije bih to ja. Ko ne bi hteo drugačije? Kome je sve ovo u redu? Ujedala bih. Kidala kravate. Ogavni kreteni! Ko mi je začarao svet? Zašto ga niste ostavili na miru? Vičem, dubim, grebem, povlačim u sebe, biće naš. Pomoću kalupa izlivam kipove požude.
Egzistencija katastrofe, gnojni otok jednog obećanja. Nečija ruka je uvek u mom džepu, uvek mi neko vuče slinac iz nosa. Osećam se golo. Nisam htela ovakva u svet. Ovakav svet nisam očekivala. Paralizujem se. Skladištim energiju, hoću da te raznesem. Drugačije bih to ja. Ko ne bi hteo drugačije? Kome je sve ovo u redu? Ujedala bih. Kidala kravate. Ogavni kreteni! Ko mi je začarao svet? Zašto ga niste ostavili na miru? Vičem, dubim, grebem, povlačim u sebe, biće naš. Pomoću kalupa izlivam kipove požude.
Svaki umetnik koji danas stvara i koji drži do sebe mora uzeti u obzir dve temeljne činjenice savremenog života:
Savremena civilizacija je mreža primljenih značenja, kako fizičkih tako psihičkih. Njen prostor je usitnjen, njeno vreme je dugo traje, ali je, ipak, konačno. Materijalnost njenih simbola, kao i njihovo značenje, pojedinačni su, nemaju nužan karakter i dostupni su svima. U civilizaciji nema istina, postoje samo relacije značenja koje se protežu između individualnih agenata. Njena maska nepromenljivosti je garant nasilja, njena maska trajnosti je konsenzus.
Osećajna celovitost i egzistencijalno iskustvo pojedinca su jedinstveni, univerzalni i večni. Prisustvo ne poznaje nikakvu istoriju, bivstvo ne sadrži u sebi druga značenja. Trenutak bivstvovanja nije osobina prostora i ne poseduje ni prošlost ni budućnost. Osećanje je jedina istina koja je zajednička svima koji egzistiraju u jednom trenutku.
