Bliži se 65. međunarodni beogradski sajam knjiga i zbog toga smo pripremili naslove koje ćete moći da kupite premijerno na Sajmu knjiga ili na sajtu arete.rs i u Skadarskoj 12. Evo o kojim naslovima se radi, a možete već sada da ih rezervišete po promotivnom cenama.
Tesna vrata, Andre Žid
Andre Žid (1869-1951) je bio francuski književnik, poznat po romanima Imoralist, Tesna vrata, Podrumi Vatikana, Kovači lažnog novca, zbirci eseja Koridon, kao i po svom višetomnom dnevniku. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
Zbog svojih pogleda na moral, religiju i društvo, predstavlja jednu od najkontroverznijih pojava u književnosti dvadesetog veka. Godinu dana nakon njegove smrti Vatikan je čitav njegov opus stavio na spisak zabranjenih knjiga. Godinama je bio glavni urednik Francuske nove revije.
Židova Tesna vrata napisana su 1909. kao novela koja, zajedno sa Imoralistom čini par narativa o sukobu unutrašnjih želja i moralnih načela. Za razliku od glavnog lika Imoralista, koji se prepušta čulnom zadovoljstvu, Žerom i Alisa iz Tesnih vrata svoju ljubav žrtvuju zarad dostizanja uzvišenosti duha.
Uz Geteove Jade mladog Vertera, Tesna vrata važe za jednu od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča u istoriji književnosti.
„Avaj! Tek ga sada razumem vrlo dobro; između Boga i njega ja sam bila jedina prepreka. Reci, o Bože moj, koja te je duša zaslužila više? Nije li on rođen za nešto bolje nego da voli mene? I da li ću ga ja voleti toliko ako se mora zaustaviti samo na meni? Kako se smanjuje u sreći sve što bi moglo biti herojsko!"
Snovi za Frojda, Šila Koler
Šila Koler je južnoafrička i američka autorka. Napisala je deset romana, uključujući i roman Cracks po kome je 2009. snimljen istoimeni film i tri zbirke kratkih priča. Njene priče su objavljivane u Njujork tajmsu i uključene su u zbriku Najbolje američke kratke priče.
Dva puta je osvajala nagradu O. Henri koja se dodeljuje za najbolje napisanu kratku priču.
Šila Koler je napisala lukavo subverzivnu, suptilnu i senzualnu revizionističku interpretaciju Sigmunda Frojda i njegovog čuvenog slučaja o Dori koja bi mogla da nosi podnaslov ’Analizirani analitičar’.
~ Džojs Kerol Outs
Snovi za Frojda je izvanredan roman koji se usredsređuje na jedan od Frojdovih ključnih slučajeva o izuzetno inteligentnoj, osetljivoj devojci koja je doprinela tektonskoj promeni u nauci psihodinamike i psihijatrije uopšte. U ovom očaravajućem delu, Koler genijalno konstruiše fascinantni dijalog između Frojda i njegove pacijentkinje, ali što je još zanimljivije, i uplive u njihove umove, koji otkrivaju njihove ambivalentnosti, ranjivosti i igre moći.
~ dr Lorens R. Tankredi, profesor psihijatrije na Njujorškom univerzitetu
Talasi, Virdžinija Vulf
Talasi su roman Virdžinije Vulf iz 1931, koji kritičari smatraju njenim najeksperimentalnijim delom. Sastoji se od zagonetnih monologija koje izgovara šest likova; Bernard, Suzan, Roda, Nevil, Džini i Luis.
Iako je žanrovski određeno kao roman, ovo delo briše razlike između književnih rodova i žanrova, na isti način kao što se u samom delu brišu razlike između šest glavnih likova i njihovih percepcija. Sama Virdžinija Vulf želela je da se šest glavnih likova tumače kao različiti aspekti svesti koji osvetljavaju osećaj kontinuiteta.
„I u meni se podigao talas. Nabujao je; u luk je savio leđa. Još jednom sam svestan jedne nove želje, nešto se diže u meni nalik na gordoga konja koga jahač mamuza, a zatim zauzdava. Kakvog to neprijatelja primećujemo da nam dolazi u susret, obraćam se tebi što sam te uzjahao, dok stojimo i udaramo kopitom o ovaj komad pločnika? Zove se smrt. Smrt je taj neprijatelj. Protiv smrti jašem uperena koplja, dok mi kosa leprša na vetru kao u nekog mladića, kao u Parsifala kad je galopirao u Indiji. Zario sam mamuze u svog konja. Protiv tebe ću se baciti nepobeđen i nepopustljiv, o Smrti! Talasi su se na obali lomili."
Testosteron, Kerol Huven
Kerol Huven je naučnica i profesorka na Harvardu na odseku za ljudsku evolucionu biologiju. Doktorirala je na Harvardu na temu testosterona i bioloških razlika između polova. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za profesorski i naučni rad, a njena predavanja o hormonima i ponašanju dostigla su ogromnu popularnost.
Kroz uzbudljive lične priče i najnovija istraživanja, naučnica Kerol Huven objašnjava kako testosteron oblikuje ljudsko telo, um i ponašanje, i kako razumevanje nauke koja stoji iza ovog hormona deluje osnažujuće na oba pola.
Učeći o biološkom i društvenom uticaju testosterona, stičemo znanja koja nam omogućavaju da bolje razumemo sebe i druge – a upravo to je ono što nam je neophodno da bismo izgradili pravednije i bezbednije društvo.
Pronicljiva i jasna, ova knjiga zabavlja isto koliko i edukuje. Ona nas suočava sa istinama o muškom ponašanju i proširuje naše razumevanje bioloških procesa koje oblikuje testosteron. T je prelepa kulminacija profesionalne i lične odiseje.
Volstrit žurnal