Lovište

Osveta kao motiv, nerazjašnjeni odnosi, želja da se prevaziđu strahovi, košmari. I šta to znači u Lovištu? Šuma ne trpi oklevanja, život se nastavlja baš tamo gde je i stao. U Lovištu si uvek predator ili plen, jedan na jedan, potpuno sam. Svaki trenutak je novi preobražaj, patnja, život i smrt.

Roman ima neobičnu i razbijenu kompoziciju, gotovo fargovsku atmosferu, intrigantne i filmične scene koje se smenjuju, poput kadrova na filmu. Radnja prati dve porodice i njihove intimne priče u jednom malom mestu, daleko od svega. Kada te kobne zime, dečak misteriozno nestane u šumi, sve se menja. Njegov otac, lovac, opsesivno traži krivca spreman za konačni odstrel. Lokalni policajac, fokusiran na istragu otkriva tajnu o sukobljenim porodicama i sam biva uvučen u njihov mračni i opasni svet. Tragovi nestaju pod snegom i svi moraju da se suoče sa prošlošću kako bi dokazali svoju nevinost. I taman kad pomisliš da je kraj, šuma je spremna da ponovo uzvrati udarac i dokaže da prošlost nikad ne umire. Jer, u lovištu svaki trenutak je preobražaj, patnja, iščekivanje, život i smrt.

„Kraljevi rogovi su bili kao omča oko vrata. Stezali su ga čim bi napustio šumu, nekad toliko snažno da se gušio tokom noći, nesvestan krvavih tragova na svojoj koži. Žila na vratu je sve jače pulsirala i otkucaji sopstvenog srca sprečavali su ga da čuje ono napolju, onaj stvarni košmar koji ga je okruživao."

„Lovište", Katarina Nikolić