Jedan od najčešćih problema svih ljudi, a naročito žena, je kako prihvatiti sebe, sa svim vrlinama i manama.
Klinička psihologinja i autorka knjige BUDI MOĆNA, dr Džil A. Stodard oslmislila je vežbu samoprihvatanja koja vam u tome može pomoći.
VEŽBA SAMOPRIHVATANJA
Za sledeću slikovitu vežbu, krenućemo na putovanje u tvoje detinjstvo – do otprilike šeste, sedme ili osme godine, do perioda ili određenog iskustva ili uspomene kada se sećaš da si se osećala tužno, usamljeno, falično, neprihvaćeno ili neprimećeno. Pročitaj svaki od sledećih koraka, jedan po jedan, i pravi pauze između svakog da bi zatvorila očii uspostavila vezu sa slikom. Prihvati perspektivu sebe sa šest, sedam ili osam godina i posmatraj sve njenim očima:
1. Zamisli kako si izgledala u tom mladom uzrastu – svoju dečju frizuru, svoju odeću, obuću, svoje male ruke i male noge. Zatvori oči ostvarujući kontakt s tom predstavom dok se ne iskristališe;
2. Sada zamisli da se vraćaš u svoj dom iz detinjstva. Zamisli spoljašnji izgled svoje kuće, kako si mala dok stojiš ispred na trotoaru, posmatraj detalje spoljašnjosti mesta koje si nazivala domom. Primeti kako, zbog svoje male visine, moraš da pogledaš uvis da bi sagledala čitavu kuću. Zažmuri i dopusti sebi da je zaista vidiš;
3. Sada kreni do vrata. Primeti da, kao devojčica, moraš da napraviš više koraka jer su ti noge mnogo manje. Ako postoje stepenice do vrata, možda ćeš morati da se uhvatiš za ogradu koračajući kao dete. Zatvori oči i upijaj sve to, i diši;
4. Kada stigneš do vrata, otvori ih i uđi unutra. Pogledaj oko sebe, zamisli detalje – boju zidova ili tapeta, tepih ili drugu podlogu, nameštaj i dekor. Primeti da li osećaš neki poznat miris ili čuješ poznat zvuk. Zatvori oči i dozvoli sebi da zaroniš u svoj dom iz detinjstva;
5. Sada idi do sobe gde ćeš najverovatnije zateći svoju majku ili osobu koja ti je bila majčinska figura. Opažaj detalje onoga što vidiš dok tamo ideš i kako ti je linija pogleda mnogo niža nego što bi bila danas. Kada stigneš do svoje majke, posmatraj je nekoliko trenutaka (ona te još ne vidi). Primeti kako izgleda, kako je obučena, kakva joj je frizura, šta radi. Zatvori oči i uspostavi kontakt. Primeti kako se osećaš;
6. Priđi svojoj majci i privuci joj pažnju – pozovi je ili je lagano povuci za odeću – i nateraj je da te pogleda u oči. Primeti izraz na njenom licu. Zatvori oči gledajući u njene, i diši;
7. Sada, s tog ranog mesta tuge, usamljenosti ili osećaja nesposobnosti, neprihvaćenosti ili neprimećenosti, zamoli svoju majku da ti dâ ono što ti je potrebno. Zatvori oči, zastani, vidi da li je u mogućnosti da ti to pruži;
8. Potom se lagano okreni i idi tamo gde bi zatekla svog oca ili očinsku figuru. Primeti detalje svega što vidiš dok ideš tamo. Kada stigneš do svog oca, posmatraj ga nekoliko trenutaka (još te nije video). Primeti kako izgleda, kako je obučen, kako mu izgledaju ruke ili kosa, šta radi. Zatvori oči i uspostavi kontakt s detaljima. Primeti kako se osećaš;
9. Priđi svom ocu i privuci mu pažnju – pozovi ga ili ga blago potapši po telu – i nateraj ga da te pogleda u oči. Zapazi izraz na njegovom licu. Zatvori oči gledajući u njegove i diši;
10. Sada, s tog ranog mesta tuge, usamljenosti, ili osećanja nesposobnosti, neprihvaćenosti ili neprimećenosti, zamoli svog oca da ti dâ ono što ti je potrebno. Zatvori oči, zastani, vidi da li je u mogućnosti da ti to pruži;
11. Sada se nežno odvoj od svog oca i vrati se do ulaznih vrata primećujući detalje onoga što vidiš, mirišeš i čuješ. Izađi napolje i nežno zatvori vrata za sobom. Zatvori oči, oseti sunce na svom licu ili vetar na koži, i diši;
12. Počni da se udaljavaš od svoje kuće. U daljini, primeti odraslu osobu koja ide ka tebi. Kako se figura približava, prepoznaj je – to si ti, danas. Hodaj dok mala ti i velika ti ne stanu licem u lice. Pogledaj tu veliku osobu posmatrajući svoje odraslo lice svojim dečjim očima. Zatvori oči i gledaj u sebe;
13. Sada, s tog ranog mesta tuge, usamljenosti ili osećaja nesposobnosti, neprihvaćenosti ili neprimećenosti, pusti da mala ti zatraži od velike tebe ono što ti je potrebno. Zatvori oči, diši i pruži svojoj maloj ja ono što joj je potrebno, koliko god vremena da treba za to;
14. Nežno se udalji i vrati se u sadašnje vreme, odrasla ti iza svojih odraslih očiju, posmatrajući sve onako kako je sada;
15. I sada zamisli da je mala ti od šest, sedam ili osam godina ušla u sobu i kreće ka tebi upravo sada. Tu je, sada, stoji ispred tebe – ista detinjasta frizura, odeća, ručice – i povlači te za rukav tražeći tvoju pažnju. Čučni pored nje, obuhvati njeno slatko lice šakama, posveti joj pažnju;
16. Pogledaj u njeno malo lice, u te čeznutljive oči, i vidi šta treba toj maloj osobi. Vidi da li možeš da joj pružiš ono što joj je potrebno, potpuno i bez rezerve. Ako primetiš otpor, vidi da li možeš da ga otpustiš i da joj ipak daš ono što joj je potrebno. Zatvori oči, primeti kako se osećaš, ne žuri;
17. Sada zamisli da ti tvoja mala ti seda u krilo. Dok je držiš i dišeš s njom, počinjete da se stapate u jedno. Tvoja mala suština postaje deo tvoje velike suštine, tvoja velika suština prihvata dete kao deo sebe, kao deo tebe. Zatvori oči puštajući da se toplina samoprihvatanja i ljubavi širi kroz tebe.
Razmisli o svom iskustvu. Ova vežba nije namenjena isceljivanju starih rana ili uklanjanju bola. Njen skup predstava treba da pokaže put ka samoprihvatanju kroz smenu perspektiva.