Ako samo bacite pogled na Umeće odmaranja – i naslove poglavlja – možete pomisliti da je odmaranje jednostavna tema. Ima nečeg šarmantnog u knjizi koja obuhvata poglavlje o toploj kupki (mada sam se nadala da se naredno bavi toplom šoljom čaja), pa sam pomislila da je Hamond, voditeljka emislije Sve je u glavi Radija 4, napisala jednostavnu self-help knjigu.
Ali Umeće odmaranja otkriva da odmor nije jednostavna stvar. Ovu fascinantnu, zabavnu i pametno napisanu knjigu treba da pročita svako ko je spreman da prizna da odmaranje nije njegova jača strana. Ovu temu vidimo kao problematičnu zato što najveći broj nas nije dobar u odmaranju. Neumorno razmišljamo o odmoru. Osećamo krivicu zbog toga. Živimo u kulturi koja je opsednuta zauzetošću – i ovo hvalisanje zauzetošću, kako Hamond kaže, donosi nam viši status. Ona priziva Sokrata da bi nas upozorila: „Čuvajte se jalovosti zauzetog života”.
Iza ove knjige stoji istraživanje – Test odmora koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Durhamu. Ovo istraživanje obuhvatilo je više od 18 000 ljudi iz 134 zemlje, koji su se izjasnili o tome koja aktivnost ih najviše odmara. Većina njih je osećala da ne odmara dovoljno. Ova knjiga je organizovana tako da prikazuje najpopularnijih deset odgovora odbrojavajući od desetog do prvog: majndfulnes, gledanje TV-a, sanjarenje, kupanje, šetnja, nerađenje ničega, slušanje muzike, bivanje nasamo, provođenje vremena u prirodi. Najveće iznenađenje je to što je najpopularnija aktvnost... čitanje.
Hamond nam je otkrila da su šetanje i kupanje popularni načini odmaranja jer nešto radimo, nema krivice. Kako kaže u prvom poglavlju o majndfulnesu, i meditacija pomaže. Ali, kao i svaki dobar naučnik, Hamond ne uzima ništa zdravo za gotovo. Ona dokazuje da majndfulnes nije univerzalni lek.
Moje mišljenje je da, za neke ljude – naročito one koji su preživeli traumu – disanje u samoći može da deluje kao kazna. Umeće nerađenja ničega je teško savladati. I to je naročito tačno u današnje vreme, puno distrakcija, uz telefone koji čine da se osećamo uvek dostupno. Hamond ističe da je većini nas (bez obzira gde živimo) teško da se isključimo s posla, čak i kada ne radimo. Ona ukazuje na potencijalnu opasnost aplikacije za fitnes: „Ovo je doba kvantifikacije sopstva i ljudi koriste tehnologiju da prate sve.”
Jedno od najzanimljivijih poglavlja ove knjige je ono o prirodi. Naučnici su imali poteškoće da zaključe šta je to u prirodi što nas odmara. Podsetila sam se kako bih se svaki put kada izvedem psa do Hampsted Hita, nakon što sam vozila kroz londonsku gužvu u saobraćaju, osetila lakše čim bih ugledala drveće, kao da sam pustila nešto teško što sam sve vreme vukla sa sobom (pritom, ne mislim na psa). Hamond prihvata i uvažava ovaj fizički odgovor – iako ovu temu istražuje mnogo dublje.
Priroda je otvorena za interpretaciju i istraživanja donose zanimljive činjenice: uređena priroda odmara više nego divlja (pesnici romantizma se okreću u grobovima). Takođe kaže da što više ponavljanja ima u pejzažu, više uživamo u njemu.
Cilj Klodije Hamond je da čitaoci pronađu nov način razmišljanja o tome kako koriste svoje vreme i poziva nas da sami stvorimo svoj recept za odmor. Ohrabruje nas mišlju da nas odmaranje navodi da donosimo bolje odluke, smanjuje rizik od depresije, podstiče bolju memoriju i omogućava da se ređe razboljevamo.
U Velikoj Britaniji je u 2018. prodato 1.6 milijardi knjiga. Ako uzmemo u obzir da je čitanje aktivnost koja najviše odmara, Umeće odmaranja može da predstavlja neku vrstu naučne sijeste. Jedini problem je u tome što je ova izvanredna knjiga previše stimulativna da biste uz nju mogli da se odmorite.
autorka Kejt Kelavej, objavljeno u Gardijanu