Osećanje povremene anksioznosti i napada panike sastavni je deo života. Međutim, kod nekih ljudi ove pojave su češće i dovode do ozbiljnijih problema, nervoze i napetosti. Upravo takvo iskustvo imao je autor Tim Kler. Više od deset godina patio je od anksioznosti i napada panike. Istražio je sve moguće tretmane za anksioznost o kojima detaljno piše u svojoj knjizi Kukavica.
Kada su anksiozni napadi postali jači od onoga što može da izdrži njegova porodica i on sam, dao je obećanje da će probati sve kako bi mu bilo bolje.
Evo šta Tim Kler kaže o svojoj borbi sa anksioznim napadima za digitalno izdanje britanskog magazina HELLO.
„Svi su znali da sam anksiozan i da sam godinama patio od ovog poremećaja. Stalno su mi slali članke iz novina o anksioznosti, tako da sam uvek znao da je to tema koja upravlja mojim životom.
Imao sam napade panike svake nedelje, a ponekad i po više puda dnevno u nizu od nekoliko dana. Znao sam da to nije nešto o čemu bih pisao u svojim knjigama, ali je svakako bilo najdominantnije pitanje u mom životu.
Razgovarao sam sa nekim psiholozima i neuronaučnicima o kreativnosti i tome kako možemo da pišemo i da se bavimo teškim stvarima iz prošlosti, kao što su traume ili u mom slučaju anksioznost. Da li pisanje može biti dobro za mozak i da li može da izazove neke pozitivne promene?
Bojao sam se da ću svoju anksioznost preneti na ćerku koja je tada imala tri godine. Zbog toga sam je doveo na Univerzitet Istočne Anglije, gde su pratili i ispitivali kognitivni razvoj dece.”
Iako je na Univerzitetu Tim Kler uspeo da uz pomoć infracrvenog skenera vidi kako funkcioniše mozak njegove ćerke, saznao je nešto mnogo važnije. Ne postoji gen za anksioznost.
„Ne želim da moja ćerka oseti onu vrstu patološke anksioznosti koju sam ja osećao. Anksioznost je stanje koje vas čini najranjivijim. Kada sretnem uznemirene ljude i decu, znam tačno kako se osećaju. Zbog toga uvek želim da razgovaram sa njima i nikada im neću reći: ‘Nemoj da budeš uznemiren. Nije u redu da se osećaš anksiozno.’
Naprotiv, uvek ću ih pitati: ‘Kako se osećaš? I ja sam se tako osećao, bio sam jako anksiozan. Ali ne brini, u redu je biti uplašen.’”
U svojoj knjizi Kukavica Tim Kler intervjuiše stručnjake i postaje zamorac, testirajući njihove metode na sebi. Na kraju godine pune uspona i padova, kao tata jedne devojčice, otkriva šta mu pomaže, a šta ne i šta može pomoći drugima.
Najvažnije od svega je što Kler pristupa anksioznosti iz jednog potpuno novog ugla i podstiče nas da učinimo isto. Pišući o ličnim iskustvima i napadima panike, autor u knjizi Kukavica nudi praktične savete svima koji se bore sa anksioznošću.