Jednog prolećnog dana, uz kafu, u opuštenom razgovoru, Nina Gugleta se pitala šta bi to novo mogla da izda. Nešto interesantno, što će ljudima da privuče pažnju, ali da bude i drugačije, možda i nikad viđeno. Vanja Nikolić je imala odgovor. Volela je interaktivne knjige za odrasle, kopovala ih na putovanjima i želela da napiše jednu. Ispričala je Nini o knjizi kakvu želi da napiše, ni ne sluteći da će Nina reći napiši. I tako je sve počelo, tako je nastala edicija KontraKnjiga.
Danas, posle više od dve godine povod za intervju je promocija Plašim se! druge knjige iz ove edicije i za koji sam bila inspirisana kao Vanjina urednica i saradnica.
Za početak nam reci više o samom konceptu. Zašto KontraKnjiga?
Pre svega zato što je nije napisana u celini i što postaje kompletna kada je neko pročita i upiše u nju svoje misli, emocije, ciljeve i planove. Tu dolazimo do drugog razloga, a to je što na taj način svaka knjiga postaje jedinstvena, moja je drugačija od tvoje. I na kraju, KontraKnjiga zato što je moje ime na kraju, uz prazan prostor ostavljen za sve čitaoce kada završe knjigu da se na nju potpišu, jer su i oni autori.
Prošle godine izašla je prva, Jebe mi se!, kako ti se čini sada iz ove prespektive, kako su ljudi reagovali na interaktivnu knjigu provokativnog naslova?
Oko naslova je bilo puno polemike, otvorenih komentara i onih iza leđa. Nisam imala potrebu da se pravdam niti da objašnjavam, jer sam sam naslov uokvirila konceptom u knjizi. Na taj način takav provokativan naslov nije služio samo da privuče pažnju, on je način na koji je knjiga koncipirana, pisana i na kraju krajeva način da se zauzme za sebe i svoje želje i potrebe.
Ljudi vole knjigu! I imam utisak da je vole sve više, da je poklanjaju sebi, drugima, da je ispunjavaju, da se motivišu njom.
U vreme puno strahova, pisala si o njima, ali koga još zanimaju strahovi. Zašto baš Plašim se?
Baš zato što živimo u vreme strahova, ali nismo svesni odakle i na koje načine nas plaše, a samim tim i blokiraju. Strah je snažno sredstvo manipulacije i koristi se svakodnevno. Na taj način nas sistemi u kojima živimo, radimo, podižemo decu ograničavaju, i nesvesno počinjemo da živimo svoje živote ustrojeni strahom. Sa druge strane, svako od nas nosi one lične i porodične strahove, koji nas sputavaju na tom mikro nivou. Ne znam koga zanimaju strahovi, verujem da nije puno ljudi spremno da se upusti u svoje strahove.
Znam da strahovi vrlo lako dovedu do osećanja i stanja paralisanosti, jer sam se sama nekoliko puta našla u toj situaciji. Tada sam umesto da bežim, naučila da se plašim i zato i tako je nastala Plašim se!
Da li je ono o čemu pišeš autobiografskog karaktera?
Konačno sam pronašla, odnosno osmislila definiciju ili naziv za to što ja pišem i stvaram, a to je Kolaž pisanje. Moje knjige sadrže autobiografske delove, zatim kratke priče koje su fikcija, slogane kao kratku formu i interaktivne delove kojima se posvećujem uz mnogo istraživanja, čitanja a u ovom slučaju Plašim se! i savetovanja sa psiholozima i stručnjacima. Dakle, jedan pravi kolaž reči, praznih strana, pitanja i ispisa.
Sigurna sam da se čitaoci identifikuju sa tvojim pričama, misliš da im to pomaže u sagledavanju sebe?
U jednom trenutku sam shvatila da nemaju svi sposobnost da se postave sa strane i posmatraju svoj život kao predstavu koja de događa nekom drugom, da na taj način analiziraju svoje postupke, reakcije, emocije i misli. Ja to umem, verovatno zbog svoje profesije dramaturga koja pored drugih stvari zahteva upravo to “ulaženje u tuđe cipele”. Verujem da način na koji u knjigama sagledavam neke događaje iz svog života, daje ljudima mogućnost da jasnije sagledaju svoj život.
S obzirom na to da su obe knjige interaktivne, da li čitalac može da se vraća, popunjava iznova, briše, piše?
Da. Jedna od polaznica mog kursa kreativnog pisanja je čak dala sebi zadatak da svakog januara kupi novu Jebe mi se! I ispunjava je kao deo novogodišnjih odluka i ciljeva. Jer to ko smo bili tada kada smo je prvi put popunili, sigurno više i nismo. Upravo to govori i jedan slogan iz knjize:
To sam ja, danas - sutra možda nisam!
Kakvi su utisci tvojih čitalaca do sada, podeli sa nama neki od najzanimljivijih?
Stvarno ih je mnogo, evo sad su počeli da stižu i utisci o Plašim se! Ona je intimnija i osećam da će ljudi komentare više držati za sebe. Vrlo je kul da se fotkate za instagram sa Jebe mi se!, ali nije baš sa Plašim se! Ipak, mislim da će plašim se da stoji pored kreveta i tu joj i jeste mesto.
Utisci koji su mene bili najvažniji su priče o tome da su se ljudi motivisali na neke velike poteze u životu. A jedan od najsvežijih jeste da su tri devojke došle u Beograd na mogu radionicu iz tri suprotna grada Srbije, samo zato što su bile motivisane knjigama!
Kome preporučuješ knjigu Plašim se?
Svima koji se zapitaju šta to može da piše u ovoj knjizi?! Jer to znači da imaju razlog da je pročitaju, iako ga možda i negiraju i ne prihvataju!