Karijera Salvadora Dalija trajala je više od šest decenija i za to vreme postao je jedna od najuticajinijih ličnosti moderne umetnosti. Nasleđe koje je ostavio nakon smrti (1989) ne obuhvata samo najpoznatije nadrealističke slike, već i skulpturu, fotografiju, film i mnoga druga umetnička dela.
Salvador Dali bio je ekscentrik i majstor samoprimocije od ranog detinjstva. Voleo je da pomera granice u profesionalnom i ličnom životu. Zbog toga ćemo navesti neke zanimljivosti iz njegovog života o kojima detaljnije piše sam Dali u nedavno objavljenoj ranoj autobiografiji „Tajni život Salvadora Dalija”.
Verovao je da je reinkarnacija preminulog brata.
Dali nije bio jedini Salvador u porodici. Ne samo što se njegov otac zvao tako, već je ovo ime nisio i njegov rođeni brat koji je preminuo samo devet meseci pre nego što se umetnik rodio. Kada je imao pet godina, roditelji su ga odveli na bratovljev grob i rekli mu da je on njegova reinkarnacija. Ovo je koncept u koji je i sam Dali verovao, nazivajući svog preminulog brata prvom verzijom sebe. Stariji brat postao je inspiracija za delo „Portret mog mrtvog brata” iz 1963. godine.
Počeo je da crta u detinjstvu.
Najranija Dalijeva slika nastala je kada je imao samo šest godina i nosi naziv „Pejzaž Figueresa”. Radi se o razglednici ulje na platnu koja prikazuje bujna zelena brda i planine u pozadini njegovog rodnog grada. Ova impresivna slika otkrila je Dalijev talenat u mladom dobu i sada se nalazi u muzeju „Salvador Dali” u Sent Pitersburgu u Floridi.
Dva puta je izbačen iz umetničke škole.
Od malih nogu bio je buntovnik, a o tome svedoči činjenica da su ga dva puta izbacili iz umetničke škole. Talenat mladog Dalija podstican je u startu, na čemu je posebno insistirala njegova majka koja je preminula kada je on imao samo šesnaest godina.
Nažalost, Dali nikada nije diplomirao. U svojoj autobiografiji detaljno piše o odnosu sa profesorima i stavu prema školi.
Međutim, izbacivanje iz škole nije ga usporilo u napredovanju. Iste godine kada je izbačen putovao je u Pariz i upoznao svog idola, Pabla Pikasa.
Nadrealisti ga nisu voleli.
Iako se Salvador Dali smatra ključnom figurom nadrealističkog pokreta, mnogi u grupi nadrealista bili su komunisti i nisu bili zadovoljni njegovim simatijama prema fašizmu. Dali je bio fasciniran Hitlerom, što je ostale nadrealiste zabrinjavalo. Jednom je rekao: „Često sam sanjao o Hitleru kao što su drugi muškarci sanjali o ženama.” Išao je toliko daleko da je portret nacističkog vođe prerušio u pejzaž u svom delu iz 1958. godine.
Živeo je u nekonvencionalnom braku.
Elena Ivanovna Diakonova, poznata kao Gala, bila je deset godina starija od Dalija i udata za nadrealističkog pesnika Pola Eluarda. Dalija je upoznala 1929. godine, ušli su u ljubavnu vezu i ona se razvela, s tim što je sa bivšim suprugom ostala u dobrim odnosima. Gala i Dali venčali su se građanskom ceremonijom uprkos tome što se njegova porodica protivila braku sa starijom ženom. Gala je bila Dalijeva muza i menadžer. Govorio je da se o njoj brinuo više nego o sebi, jer bi se bez nje sve završilo.
Prevario je Joko Ono.
Joko Ono tražila je od Dalija da joj proda pramen svojih brkova. Međutim, kontroverzni umetnik nije želeo da pošalje bilo koji lično predmet, a posebno ne deo sebe. Umesto toga, u lepu kutiju stavio je vlati suve trave i poslao Joko Ono. Nije odbio ček na 10 hiljada dolara. Zabavljalo ga je da vara ljude.
Dizajnirao je logo Čupa Čups lizalica.
Dali nije imao problem sa komercijalnim poslovima. Dizajnirao je oglase za GAP, pojavljivao se u reklami za čokolade Lanvin.
Andre Breton, otac nadrealizma, nazivao je Dalija „Avida Dollars” („Željan dolara”).Jedan od najranijih komercijalnih radova Salvadora Dalija je logo za špansku marku lizalica Čupa Čups, koji se koristi i danas.
Sarađivao je sa Voltom Diznijem.
Salvador Dali i dizajner Diznija, Džon Henč, zajedno su radili na animiranom filmu pod nazivom „Destino”. Dali je stvorio 22 uljane slike i veliki broj crteža koje je Henč kasnije pretvorio u animirani film. Međutim, osam meseci nakon toga posao je stao iz finansijskoh razloga i film je ostao nedovršen. Ostalo je samo 15 sekundi demo verzije.
Ali 1999. godine rođak Volta Diznija i dugogodišnji direktor Dizni kompanije, Roj E. Dizni, odlučio je da oživi produkcioju „Destina”. Šestominutni kratki film objavljen je 2003. godine i govori o nadrealnom putovanju balerine kroz pustinjiski pejzaž.
https://youtu.be/rMLVqQDeY58
Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da saznate nešto više ili skoro sve o životu Salvadora Dalija, imate priliku da autobiografiju umetnika koja nosi naziv „Tajni život Salvadora Dalija”, poručite na sajtu sa popustom i da zatim sa nama razgovarate o utisicima nakon čitanja.
Milena Petrović Bojković