Efekti testosterona veoma su rasprostranjeni i ne javljaju se samo u ljudskom telu, već i u celom društvu. Podstiču agresiju, nasilje i veliku neravnopravnost izneđu muškaraca i žena.
Ovo tvrdi dr Kerol Huven, evoluciona biološkinja sa Harvarda, čija je knjiga „Testosteron” nedavno objavljena u izdanju Aretea.
Doktorka Huven pratila je ulogu testosterona u prirodnom svetu, ukazujući na njegov značaj u razlikovanju muškaraca od ženki širom životinjskog carstva. Daleko veći nivo testosterona kod muškaraca deluje kao prekidač koji uključuje gene, stvarajući jače i mišićavije pojedince, što često podrazumeva i agresivno ponašanje.
Sa evolucione strane, razlog ove razlike je biološki imperativ parenja. Na primer, ponašanje jelena u sezoni parenja izaziva porast testosterona, a samim tim i promene koje su fiziološke i bihejvioralne i podrazumevaju agresiju i sukob sa drugim mužjacima. Samim tim, jelenima rastu rogovi koji služe kao oružje u borbama za ženku.
Kako tvrdi dr Huven, testosteron je alat evolucije koji pomaže muškim životinjama da pretvore energiju u potomstvo, što često zahteva agresiju.
Autorka knjige „Testosteron” kaže da je prvi put počela da razmišlja o istraživanju ovog hormona tokom projekta u Ugandi. Njeno istraživanje prekinuli su nemiri u zemlji, ali je bilo dovoljno da provede dosta vremena posmatrajući šimpanze u njihovom prirodnom okruženju. Posebno je upečatljiva epizoda u kojoj je veliki mužjak tukao ženku štapom čak devet minuta, dok je ona štitila dete. Ovaj primer, kao i mnogi drugi iz knjige, mogu da budu paralela nasilja o kome slušamo ili koje viđamo veoma često među ljudima, a glavni počinoci su muškarci.
U ljudskom razvoju, nivoi testosterona dostižu vrhunac u fetusu i kod novorođenčadi odmah nakon rođenja. Nivoi zatim ponovo rastu oko puberteta.
Razlike u ponašanju između dečaka i devojčica su evidentnte. Dečaci preferiraju grubu igru i međusobno prevrtanje, što je zapažanje koje ima paralele u životnijskom svetu.
U ljudskom društvu efekte testosterona najbolje je sagledavati na opštem, a ne na pojedinačnom nivou. Na primer, iako je u većini slučajeva muškarac krupniji i mišićaviji od svoje partnerke, nekada to nije slučaj. I mnogi muškarci su nenasilni, bez obzira na konstituciju. Međutim, statistike pokazuju da su većinu nasilja i ubistava počinili muškarci.
Generalno, razlika u nivoima testosterona između samih muškaraca nije velika, kada se u obzir uzme seksualni nagon i fizičke sposobnosti. Ali efekti testosterona su najočigledniji u ponašanju i razlikama između muškaraca i žena.
Govor doktorke Kerol Huven naišao je na kritiku od strane onih koji tvrde da su koreni nasilništva i agresije u kulturi, a ne u biologiji. Isticanje uloge biologije u muškoj agresiji moglo bi da ide na ruku onima koji tvrde da silovanje i napad manje treba posmatrati kao stvar izbora, a više kao deo prirode počinioca, odnosno njegov nagon.
Doktorka Huven je na ovu kritiku odgovorila slažući se da kultura ima dubok uticaj na ponašanje. Ukazala je na činjenicu da zemlje širom sveta imaju različite stope ubistava. Ovo je dokaz da kulturološki zasnovani stavovi prema nasilju dovode do upadljivih razlika. Međutim, kako tvrdi dr Huven, čak i u zemljama sa potpuno različitim stopama nasilja, jedna stvar je ista - počinioci su u znatno većoj meri muškarci.
Ali postojanje efekata koji se zasnivaju na testosteronu ne treba da bude izgovor za tolerisanje agresije, nasilja, diskriminacije i drugih problema. Naprotiv, nivoi testosterona treba da pruže nove metode za razumevanje bioloških osnova agresivnog ponašanja kako bi se došlo do efikasnijeg rešenja.
Uzroci zlostavljanja, ubistava, agresije, diskriminacije i neravnopravnosti nalaze se i u kulturi i u biologiji, od čega kultura ima svakako važnije mesto. Međutim, realnost nije uvek prijatna i kao razumna bića, neophodno je da sagledamo sve aspekte, kako bismo dolazili do efikasnijih rešenja.
Knjigu „Testosteron” možete poručiti online, preuzeti lilno u Skadarskoj 12 ili kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama širom Srbije.