Ejmi Morin doživela je vrtoglavi uspeh uprkos životnim nedaćama. Najprodavaniji je autor, najtraženiji TED govornik, cenjeni predavač i izuzetan psihoterapeut. Iskoristila je svoju mentalnu snagu i zaista postala najbolja verzija sebe, a zatim postala podrška milionima ljudi širom sveta.
Današnji roditelji suočavaju se sa izazovima kojih nije bilo u ranijim generacijama. Bake i deke nikada se nisu zapitali koliko gledanja u ekran treba da dozvole deci ili kako društvene mreže utiču na život deteta. Jasno je da tehnologija komplikuje mentalno osnaživanje dece. Na primer, deca koriste vreme ispred ekrana da ne bi osetila neprijatne emocije poput dosade ili tuge.
Korišćenje tehnologije može biti blagotvorno ako je umereno, ali za neku decu to je jedina opcija i izlaz koji imaju.
Ejmi Morin napisala je knjigu koja pomaže roditeljima da identifikuju svoje osnovne vrednosti i da im najteže roditeljske odluke postanu lakše. Ova knjiga pruža podršku roditeljima i daje im smernice kako da se nose sa jedinstvenim izazovima savremenog doba.
Veliki broj ljudi prihvatio je predloge i savete Ejmi Morin, posebno zbog toga što u knjizi navodi primere iz realnog života.
Međutim, jedna stvar izazvala je polemiku, a to je da treba pustiti decu da se igraju bez nadzora odraslih.
Autorka kaže da su neka deca danas ozbiljno zauzeta. Trče sa jedne aktivnosti na drugu i imaju malo vremena za slobodnu igru.
Međutim, veoma je važno da se deca igraju sa svojim drugarima i da aktivnosti ne diktiraju odrasli. Kada deca postave pravila igre, ona uče veštine poput rešavanja problema i sukoba i stiču mnoge druge socijalne veštine.
Odrasli često intervenišu, zauzimaju stranu i govore deci koja pravila da primenjuju. Međutim, studije pokazuju da ovakvi postupci razvijaju mentalitet žrtve kod dece. Ona će kasnije očekivati da roditelji uvek budu tu kada se postavljaju pravila ili rešavaju problemi među drugarima.
Ovo ne znači da ne treba nadgledati decu i da se ne treba mešati ako dođe do maltretiranja, ali u redu je da roditelji naprave korak unazad i puste decu da nekada sama reše međusobne konflikte.
Ejmi Morin se posebno osvrće na činjenicu da neki roditelji deci prenose svoju nesigurnost.
Ovo ilustruje primerima iz svoje psihoterapeutkse prakse u kojima se roditelj nasilnički ponaša prema deci, jer ima sopstvene strahove; ili u priči o ocu koji svoje odsustvo pokušava da nadomesti pokolnima i preteranom pažnjom kada je tu.
Da li roditelji mogu da prevaziđu sopstvene frustracije i strahove kako bi osnažili svoju decu?
Autorka kaže da su odrasli u svom detinjstvu stekli specifična uverenja o sebi, svetu i drugim ljudima. Kada postanu roditelji, vreme je da preispitaju svoja uverenja i odbace ona koja su loša kako za njih, tako i za njjihovu decu.
Na primer, ako su odrastali verujući da nisu perviše pametni, to može na nekoliko načina da utiče na njihov život i roditeljstvo. Možda ne cene i ne ističu dovoljno svoje vrednosti. Neki se trude da spreče da se dete oseća glupo pa mu ispravljaju greške u domaćim zadacima. Međutim, na ovaj način dete nikada neće naučiti da se suoči sa sopstvenim greškama i da iz njih nešto nauči.
Samosvest je ključ za stvaranje pozitivnih promena u životu roditelja i dece.
Šta je roditeljstvo sa krivicom? U knjizi „13 pravila mentalno jakih roditelja” Ejmi Morin piše o višestrukim očekivanjima sa koijma se nose majke savremenog doba. Zaposlene majke osećaju krivicu što ne provode dovoljno vremena kod kuće, dok one koje ne rade pate zato što nemaju dovoljno novca da priušte deci ono što imaju njihovi drugari.
Svaki roditelj ponekad ima osećaj krivice.
Važno je shvatiti da ovaj osećaj ne treba da promeni ponašanje i stavove roditelja. Kupovina nepotrebnih igračaka ili popuštanje neće smanjiti osećaj krivice. Roditelji bi možda trebalo da stvore ličnu mantru, nešto poput: „Samo zato što se osećam krivim, ne znači da sam uradio nešto loše.” Ili: „Mogu se nositi sa osećajem krivice, jer je ovo najbolje za moje dete.”
Svako poglavlje knjige „13 pravila mentalno jakih roditelja” ispunjeno je vežbama za roditelje i za decu - od predškolaca do tinejdžera. Svakodnevno praktikovanje vežbi od ključne je važnosti za izgradnju mentalne snage cele porodice.
Jedna od omiljenih vežbi Ejmi Morin je „Prijatelj i neprijatelj”.
Kada dete oseti određenu emociju, bilo da je to strah, tuga, bes ili razočaranje, razgovarajte o tome da li je ta emocija trenutno prijatelj ili neprijatelj. Na primer, ako oseti bes zbog nepravde ili nasilja nad drugim detetom u školi, bes će ga navesti na pozitivan postupak, kao što je razgovor sa učiteljem. U tom slučaju, bes je detetov prijatelj.
Međutim, ako je dete ljuto zato što je iz matematike dobilo lošu ocenu pa pocepa svesku, bes je njegov neprijatelj i bilo bi najbolje da pronađe drugi način da se smiri.
Ovo je samo jedan jednostavan način na koji deca mogu da identifikuju svoje emocije i da se nose sa njima.
Izgradnja mentalnog mišića podrazumeva da roditelji sa decom razvijaju veštine koje će im pomoći da upravljanju mislima, regulišu emocije i postupaju ispravno u izazovnim situacijama.
Milena Petrović Bojković