Penelopa Bažije je francuska ilustratorka i umetnica stripa. Već preko deceniju se uspešno bavi stripom kroz dela kao što su La Page Blanche (Bela strana), Cadavre Exquis Izuzetni leš) i serija sripova Žozefina, koja ne samo da je postala bestseler, već je i adaptirana za bioskopsko platno 2013. U poslednjih par godina, njen rad je došao do šire publike preko stripa California Dreamin', biografije Mame Kas. Njen najnoviji strip su Odvažne, Buntovnice koje su vladale svetom. To je knjiga na kojoj je radila više od godinu dana – sastavila je kratke biografske priče hrabrih žena iz celog sveta. Odvažne su postigle veliki uspeh na francuskom tržištu i postale jako popularne. Objavljene su u dva toma.
Penelopa je za blog The Beat razgovarala sa Filipom Leblankom o stripu Odvažne, procesu stvaranja kratkih biografskih priča svake nedelje, dizajniranju korica i tržištu knjiga.
Filip Leblank: Za čitaoce koji možda nisu upoznati sa tvojim radom, možeš li nam reći par reči o sebi.
Penelopa Bažije: Ja sam Penelopa Bažije, Francuskinja sam i bavim se stripom već duže vreme. Moj prvi objavljeni rad u Francuskoj je objavljen pre oko deset godina i većina mojih dela je dosad prevedena na engleski. Moj digitalni materijal je objavljen na sajtu Comixology. Moje najnovije delo su Odvažne, Buntovnice koje su vladale svetom.
FL: Hajde da razgovaramo o konceptu ovog projekta. Pre nego što si objavila Odvažne kao knjigu, pisala si i ilustrovala kratke biografske priče o ženama na blogu sajta Le Monda, francuskih dnevnih novina. Kako je ovaj projekat počeo?
PB: Pre nego što sam počela da radim na ovom projektu, bila sam tek završila California Dreamin’, biografiju Mame Kas i želela sam da pišem još biogafija. Ima još mnogo žena o kojima sam želela da pričam, ali trebalo je pronaći način da se to uradi a da ne pišem deset godina samo biografije. Smislila sam rešenje – kratke biografije. Na taj način sam mogla da zastupim više žena i da se fokusiram na neke koje ili nisu dovoljno poznate ili su potpuno nepoznate. Mislila sam a treba da napravim listu od tri ili četiri, ali kada sam sela da zapisujem imena, odjednom sam imala preko petnaest. U to veme, tražili smo novu seriju stripova za Le Mond i ja sam predložila ovaj projekat, kratke biografije žena, i oni su bili jako uzbuđeni. Istog dana sam pozvala izdavača (Galimard) i oni su pristali da objave knjigu. Priče su objavljivanje svake nedelje u toku jedne godine. Napisala sam trideset biografija.
FL: Odvažne su bile nedeljni stripić. S obzirom na to da je ovo biografsko delo, mogu da zamislim da si morala mnogo da istražuješ, pored pisanja i ilustrovanja. Možeš li nam reći malo o rasporedu koji si morala da vodiš kako bi napisala ovo delo?
PB: Morala sam da se držim strogog rasporeda. Čitala bih i istraživala dva dana, pisala jedan dan i crtala dva dana kako bih završila svaku priču. Provela sam celu godinu kao učenica, čitajući, istražujući i zapisujući sve vreme. Bilo je intenzivno, ali fascinantno. Bila je to zahtevna ali inspirativna godina. Imam tendenciju da radim sporo, tako da je ovaj pritisak da svake nedelje stvorim novu priču bio dobar za mene profesionalno. Nisam mogla da se izmotavam cele nedelje, morala sam da budem disciplinovana. To mi je zaista pomoglo i pomoću tog rasporeda sam uspela brzo da završim ove dve knjige.
FL: Pišeš o životu izuzetnih žena iz različitih perioda i mesta kroz svet. Stvorila si ukupno trideset portreta u dva toma. Ima toliko neverovatnih, žestokih i brilijantnih žena koje si mogla da predstaviš, ovaj projekat bi mogao da traje ceo život. Kako si odabrala koju ćeš ženu iz istorije opisati?
PB: Bilo je teško, naročito pri kraju projekta.Odlučila sam od počatka da želim trideset prića, ali što sam se više bližila kraju, moj spisak je rastao. U jednom trenutku, imala sam dvadeset imena na spisku a imala sam mesta samo za još šest. Morala sam da napravim skraćeni spisak i da uklonim neka imena. Želela sam da svaka od ovih priča ima ponešto što me je dirnulo. Svaka žena je imala neverovatnu priču, ali nisu me sve podjednako dirnule. Ja nisam novinarka niti istoričarka tako da nemam sposobnost da verno i precizno prenesem istorijske detalje. Moj posao je da pričam priče, tako da sam morala da izaberem priče koje su me dotakle i žene koje sam zavolela, jer samo tako mogu da ih prikažem, kroz svoju ljubav i divljenje prema njima. Nije to bila objektivna odluka, već izrazito subjektivna. Birala sam žene čije priče bih mogla da ispričam dvesta puta, a da mi ne dosade. To je odlika dobre priče.
Neke sam izabrala da ne uključim jer su previše poznate. Želela sam da ljudi pomisle „Zašto nikad dosada nisam čuo za nju?”, ili u slučaju žena koje su poznatije, poput Džozefine Bejker „Kako to da nisam ovo znao o njoj?”. Želela sam da pišem i o Simoni Vejl, feminističkoj ikoni Francuske, ali svi u Francuskoj znaju za nju. Nisam želela samo da pišem biografije istorijskih ličnosti. Želela sam da pišem o ženama koje nisu toliko poznate.
FL: Mnoge žene koje si izabrala su relativno nepoznate. Kako si istražila te slučajeve? Kako si popunila rupe u njihovim pričama?
PB: Oko polovina njih je napisala autobiografiju. Iako je često bilo teško pronaći te knjige, jer su često bile rasprodate, meni su bile zlata vredne. U nekim slučajevima nije bilo mnogo podataka, kao na primer o Đorđini Rid, čuvarki svetionika. Imala sam samo tri isečka iz novina o svetioniku. To je bilo zanimljivo, jer sam uspela da izvučem maksimum iz ograničenih informacija koje sam imala a da ne kažem ništa što nije tačno. To je teško, jer su u pitanju stvarni ljudi i lažne informacije narušavaju kredibilitet cele priče. To je tanka granica koji ne smem da pređem. Veliki izazov. Ono što mogu da izmenim su ljudski elementi. Njihove reakcije na neke događaje, kako su doživele neke stvari. Tu pomaže empatija.
Morate da se stavite na njihovo mesto i radite sa elementima koje imate. Ponekad imate samo par datuma, ali to nije ključno za priču. Želela sam da oživim njihove priče, čak i kada nisam imala sve elemente. To nije fikcija, ali ima rupa koje sam morala da ispunim. Skoro kao da sam se bavila policijskim poslom.