Niko ne može da vas natera da se osećate inferiorno bez vaše saglasnosti.

~ Elenor Ruzvelt

Kada znate da vredite, onda imate volje da se borite za sebe i zalažete za svoje mišljenje i stavove. Bespomoćnost i smanjeno samopouzdanje su proizvodi pasivne inferiornosti koju su žene prihvatale bez pritužbe.

Samopouzdanje i samopoštovanje

Mnoge savremene žene – čak i one koje biste nazvali asertivnim – osećaju potrebu da pojačaju svoje samopoštovanje i samopouzdanje. Iako žene postižu više nadmašujući prethodne generacije žena i muškaraca, one i dalje uporno potcenjuju sebe i svoje doprinose. Duboko u sebi (ili možda ne toliko duboko) i dalje veruju u istrajno kulturološko gledište o ženama kao o slabijem polu, nejakom fizički i nedoraslomintelektualno. Nije lako nositi tako težak psihički teret. Neke žene traže priznanje i bodrenje svojim izgledom, brojem nagrada koje su osvojile, kolima koje voze – svuda osim u sebi. Ali samopoštovanje nikada ne zavisi od tuđeg odobravanja i prihvatanja. Svaka žena u svom srcu zna da se i prijatelji i neprijatelji mogu zavarati šepurenjem ako pažljivo uvežbaju svoj nastup. Naravno, pravo samopouzdanje se rađa i dokazuje iznutra.

Zamislite na trenutak da ste na okupljanju članova porodice, prijatelja ili kolega. Zamolili su vas da održite kratak govor na temu „Samopouzdanje: Znam da ja to zaslužujem”. Prihvatite poziv i evo šta kažete:

Znam da vredim kada…

• Uzbuđena sam zbog novih situacija.

• Verujem da je ono što drugi govore o meni njihovo mišljenje, a ne moja vrednost.

• Dopadam se sama sebi.

• Razmišljam svojom glavom i sama odlučujem.

• Moje potrebe i želje su dovoljno važne da ih sprovedem u delo.

• Delim svoje talente i pobede otvoreno bez stida.

• Imam slobodu da izražavam svoja osećanja i misli.

• Ne merim svoju vrednost tako što se poredim s drugima.

• Prihvatam svoje greške kao korisne lekcije.

• Dajem sebi priznanje za trud usmeren ka uspehu, bilo da uspem ili ne.

• Mogu da pogledam u ogledalo sa iskrenim osmehom i kažem: „Hej, stvarno mi se sviđaš. Po meni, odlično ti ide.”

Da li vas je ova vežba imaginacije uhvatila nespremne? Koliko vam je bilo prijatno da zamišljate sebe u ovom scenariju? Da li ste uspeli sve da zamislite? Ili ste se možda opirali? Zašto? Šta trenutno mislite o svom nivou samopouzdanja? Da li ste spremni da učinite sve što je potrebno da znate i osećate da vi to zaslužujete?

Zadovoljstvo, negovanje i dočekivanje na noge

Znanje da vredite ukorenjeno je u onome što nazivamo „mentalitet zadovoljstva”. To je kada verujete da život nije samo izlaženje na kraj s problemima kako biste opstali. Očekujte izobilje, lagodnost, uspeh, uživanje i ljubav. Na kraju dana okanite se završenog i nedovršenog posla, opustite se i radujte se sledećem danu.

Jedna od najtežih prepreka samopoštovanju je osećanje da ste sebični ako potapšete sami sebe po leđima (umesto da čekate da vam neko drugi uputi koju dobru reč). Međutim, negovanje samog sebe je suprotno od sebičnosti. Sebične osobe koje udovoljavaju sebi traže neposredno, kratkoročno zadovoljenje; negovanje je doživotni proces razvijanja poštovanja prema sebi i drugima. To je veoma visok oblik asertivnosti. Kao i za sve što je stvarno važno, potrebno je vremena da biste postali samouverena, asertivna žena. Naravno, usput će biti neuspeha i razočaranja. Ali evo u čemu je tajna: razlika između priče o velikom uspehu i priče o poražavajućem neuspehu nije u sreći, sudbini ili u inteligenciji; razliku pravi sposobnost da se dočekaš na noge.

Za početak, pomaže da imate u vidu da ponekad situacija deluje kao neuspeh u sredini, zato još unapred očekujte povremene zastoje, čak ih i cenite kao nauk. Važno je da ustanete, da se otresete i nastavite napred – sa osmehom ili bez, ali ipak napred.

Odlomak iz knjige „Asertivna žena" Stanli Felps i Nensi Ostin