Jednom sam pratila snežnu stazu nekoliko stotina metara uz planinu Taru da bih došla do vidikovca zvanog Kozja stena. Odatle je preda mnom pukao prelep pogled na kanjon Drine. Bilo je teško doći dotle. Panorama koja se na kraju otvorila iskupila je sve muke.
Prevođenje doživljavam otprilike kao takvo krčenje staze koja treba da dovede čitaoca do „zadovoljstva u tekstu”. Kad sam prihvatila ponudu izdavačke kuće Areté da prevedem roman Hilari Mantel Smrt – poslednje utočište (A Place of Greater Safety), čekalo me je probijanje kroz više od 800 stranica teksta. Dodatni izazov bila je činjenica da je reč o romanu o Francuskoj revoluciji.
Gotovo svi likovi (glavni nosioci revolucije, istaknuti i manje istaknuti učesnici, pripadnici svih staleža, od kraljeva i kraljica do slugu i sluškinja), zapravo su stvarne ličnosti. Osobe koje su postojale, živele, delovale, stanovale u tom i tom mestu, u toj i toj ulici. Sve one, a ima ih bezbroj, čine građu za romaneskni svet u kojem se bez vidljivih šavova stapaju istorija i fikcija. To je značilo da je bilo potrebno sve proveravati. Od podataka o istorijskom i društvenom miljeu, događajima, biografijama, fizičkom izgledu aktera do banalnih sitnica koje su činile njihov svakodnevni život i život u njihovom okruženju.
Međutim, već od prve stranice ispostavilo se da mi prevođenje romana Hilari Mantel pruža neizmerno zadovoljstvo koje daleko je nadilazi teškoće. Zahvaljujući njenom spisateljskom umeću, najteže mi je bilo da sačuvam potrebnu prevodilačku distancu. Da se ne predam saučesničkom nagonu koji običan čitalac neodoljivo oseća dok ne stigne do kraja. Tamo mu se otvara sveobuhvatni pogled na jedno veličanstveno i istovremeno krvavo doba.
Hilari Mantel nas sa sigurnošću provodi kroz istorijske događaje i privatni život glavnih junaka. Od njihovog detinjstva do smrti na gubilištu. Jedinog sigurnog utočišta od Terora rođenog iz revolucije koju su sami pokrenuli. U centru pažnje su, naravno, Maksimilijen Robespjer, Žorž Danton i Kamij Demulen. (koji je, iako verovatno najmanje poznat našoj široj publici, ostavio za sobom najviše pisanih tragova. Žan-Pol Mara je u romanu malo skrajnut, možda zato što, kako sama autorka kaže, o njemu ima najmanje pisanih podataka). Gotovo podjednaka pažnja posvećena je i ženama koje su imale važnu ulogu u njihovom životu (i čiji položaj diskretno svedoči o tadašnjem položaju žena uopšte).
Autorka gradi likove na osnovu pisama, najrazličitijih zvaničnih i nezvaničnih dokumenata, novinskih članaka, pamfleta. Služeći se njima, stvara fiktivno pozorište u kojem se odvijaju scene jednog od najvažnijih preokreta u evropskoj pa i svetskoj istoriji. Likovi su dinamični, njihove ideje se razvijaju, menjaju, rastrzani su nedoumicama, kolebanjem, protivrečnostima i sumnjama.
Hilari Mantel ne izostavlja ništa. Upoznaje nas sa istorijskim zbivanjima ne samo u Francuskoj nego i na svetskoj sceni. S najsitnijim detaljima društvenih i porodičnih odnosa glavnih i sporednih likova, ljubavima, mržnjama, računicama, proneverama, zaverama, spletkama, izdajstvima. Iako na prvi pogled roman može delovati pomalo haotično, autorka suvereno vlada velikim brojem tokova koji se odvijaju u privatnim životima njenih junaka i na opštem planu.
Roman Hilari Mantel je istorijski roman oslonjen na najbolju britansku tradiciju tog žanra. Istovremeno moderan, u mnogo čemu blizak savremenom čitaocu i možemo čak reći aktuelan jer potvrđuje čuvenu maksimu o ponavljanju istorije. Pored toga, toliko je napet da nam se čini da smo lično uvučeni u vrtloge istorijskih zbivanja i psihičkih nemira junaka. Uprkos njegovoj dužini, čitamo ga gotovo u dahu. Polifonijski način pripovedanja (menjanje uglova posmatranja, pripovedača, glagolskih vremena), ironija i crni humor doprinose njegovoj izvanrednoj dinamičnosti.
Sa stručnog stanovišta, istoričari verovatno imaju šta da zamere ovom romanu. Međutim oni koji su spremni da uživaju u umetničkoj interpretaciji istorije nagrađeni su izuzetnim čitalačkim doživljajem.
Moj posao kao prevodioca bio je da domaćem čitaocu utrem put do tog
doživljaja.
Slobodanka Glišić