Postoji mnogo razloga zbog kojih je roman „Gospođa Dalovej" uvek aktuelan. Sam početak u kojem gospođa Dalovej kupuje cveće, nagoveštava veliku dubinu osećanja i unutrašnje borbe ispod savršenog prizora privilegovane žene koja izvršava tipično ženski zadatak.
Prva saznanja o gospođi Klarisi Dalovej stičemo na početku romana, uz dolazak njenog dragog prijatelja iz mladosti koji ju je mnogo voleo, Pitera Volša. Pored gospođe Dalovej i Pitera Volša, od glavnih likova u romanu prisutna je i Klarisina najbolja drugarica Sali Seton. Piter i Sali imaju ulogu „junaka reflektora", prisutni su isključivo da bi osvetlili karakter glavne junakinje.
Na početku romana, kad dolazi Piter Volš, gospođa Dalovej uveliko sprema zabavu u svom domu, što je centralni događaj romana.
Fabula, odnosno događaji, organizovani su oko spremanja zabave, i dolaska Pitera Volša u posetu Dalovejevih, ali je ono što je zanimljivo u romanu zapravo je u unutrašnjim monolozima junaka, retrospekciji na mladost, snoviđenjima i komentarima sveznajućeg pripovedača. Poseban osvrt u ovom radu će biti na lucidnoj slici sveta gospodina Vorena Smita koji je zanimljiv zbog problematike mentalne bolesti. Dakle, roman „Gospođa Dalovej” je važan zbog fenomena zvanog tok svesti, pri čemu je dominantan jedan tok svesti, gospođe Dalovej, koju dolazak Pitera Volša navodi da misli o svom braku sa Ričardom Dalovejem, svojoj mladalačkoj ljubavi prema Sali Seton, dok, kao što je rečeno, ostali junaci reflektuju svojim tokom svesti, unutrašnji život gospođe Dalovej.
Paralelno sa pričom o Klarisi Dalovej i njenim prijateljima, priča o Septimusu Vorenu Smitu i Lukreciji Voren Smit odnosi veću pažnju svojom važnošću i značajem za vreme u koje je objavljen ovaj roman 1925. godine, nakon Prvog svetskog rata.
Vulfova na suptilan način kritikuje način lečenja mentalne bolesti i stigmu koja je prati.
Nepravilan pristup lekara kojih se užasavaju njhovi pacijenti, koji „podrazumeva osećanje za meru”, što ne služi zapravo ničemu u procesu lečenja. Prvi susret sa Septimusom i Lukrencijom imamo kada je gospođa Dalovej kupila cveće, i čula pucanj koji je dopirao iz limuzine. Svetina je mislila da je u automobilu plemić ili kraljica, ali bio je to Septimus sa svojom mladom ženom Recijom. Septimus živi samo u svom svetu u kojem je njegov prijatelj Evans, poginuli vojnik. Voren Smit razgovara sa svojim palim prijateljem, što užasava njegovu ženu koja ga gleda kako razgovara sam sa sobom. Jedinstven pogled na svet Septimusa se može videti u ovim redovima:
„Vabac sa drveća na livadi života iza reke, gde mrtvi hodaju, zapevali su uglas, nežnu i dirljivu pesmu na grčkom o tome kako nema smrti."
„Mrtvi su u Tesaliji, pevao je Evans, među orhidejama. Tamo su čekali da se rat nije završio, a sada mrtvi, a sada i sam Evans"
Evans prilazi svom prijatelju Septimusu iz sveta mrtvih kao „kolosalno biće koje je vekovima samo oplakivalo sudbnu čovečanstva u pustinji". Opis Evansa se može uporediti sa Enkiduom koji iz sveta mrtvih Grilgamešu kaže da je u svetu mrtvih tako, da kad bi mu rekao kako je, počeo bi da plače i ne bi prestao.
Uz Septimusa Vorena Smita se pominju, osim aluzija na grčku i sumersko-vavilonsku književnost, i Šekspir. Septimus se zaljubio u gospođicu Izabel Pol koja je prevodila Šekspira, a njegova žena, Recija, mu je pozajmila „Antonija i Kleopatru". Odnosom prema Šekspirovom „Antoniju i Kleopatri" prikazan je način na koji se Septimus promenio nakon rata - mladićka opijenost jezikom je nestala.
Roman „Gospođa Dalovej" je uvek aktuelan zbog ženskog pitanja, pitanja da li žene treba da rade ili da budu „samo” supruge i domaćice.
Žene u porodici Dalovej su generacijama bile majke, časne sestre, upravnice i supruge. U patrijarhalnom društvu navedeni tip zanimanja je najpodobniji posao „za ženu”, no, žena je htela i da bude pisac ovom slučaju, Sali Seton. Sali je kao mlada devojka bila je neustrašiva, drska, njen literarni dar je bio neosporan. Svađa u vezi sa ženskim pravima (glas pripovedača kaže da je to „praistorijska tema"), upravo se realizuje putem lika Sali Seton, koja je idealna za tako odgovornu temu.
Pored feminizma i ženskog pitanja, pitanje homoeroteske ljubavi, žene prema ženi, takođe je ispitano u romanu u odnosu Klarise i Sali Seton.
Klarisa u jednom delu svoje svesti, sa kojom izbegava da se suoči, nezadovoljna je svojim naizgled idealnim životom, jer joj nedostaje ljubav ženske osobe. Tad se seća svog odnosa sa Sali Seton, koja je bila neustrašiva, te je zato takav odnos jedno vreme bio moguć. Svoju ljubav poredi sa Otelovljevom prema Dezdemoni, te plaira da se posebno obuče u belu haljinu da je vidi njena bivša drugarica. Samim tim je zanimljivo što Sali nije ni pozvala na zabavu, nego se ona sama pozvala, da bi videla Klarisu koja joj je nedostajala.
Nagovešteno je na početku romana da i roman, kao i sama Klarisa Dalovej, imaju dubinu koja se vidi tek kad se zagrebe dublje u karaktere i motivacije junaka.
Klarisa je bezbrižna, ima savršenog muža i kćerku Elizabet kojom se veoma ponosi. Interesantan deo Klarisinog karaktera izvodi iz vela idile upravo pripovedač. Sazajemo da Klarisa nije ni lepa, nema ni najbeznačajniji dar, ne zna da misli, da piše, da svira klavir, lenja je. Kritikuju je muškarci koji joj mnogo znače, suprug Ričard Dalovej i prijatelj Piter Volš. Tumače njenu pobožnu posvećenost organizovanju zabave kao neozbiljno i luckasto ponašanje. Piter misli da je ona snob, a Ričard da se suviše uzuđuje.
Klarisi je mnogo stalo do društvenog statusa, te je priređivanje zabave vid održavanja na društvenoj hijerarhiji, te tako gledano, gospođa Dalovej je veoma taktična i ima jasan uvid u društvene strukture.
Na samom kraju romana, u jeku Klarisine zabave, dr Bredšo kaže gospodinu Daloveju da se ubio jedan mladi čovek. Nije napisano, ali je nesumnjivo reč o Septimusu Vorenu Smitu. Prva reakcija Klarise Dalovej je „zašto pominju smrt usred moje zabave", da bi nakon te misli, pripovedač rekao da gđa Dalovej smrt proživljava prvo fizički: haljina joj plamti, telo gori. Potom Klarisa misli o smrti, kako je mladić mogao sve da odbaci, bio je istinit u svom postupku, za razliku od nje čiji je život bogat lažima, obmanama i samozavaravanjima.
Zagrebana površina lika žene koja kupuje cveće, videli smo da se krije mnogo slojeva samosvesti, svesti o društvenim strukturama, čak i empatije prema onima koje ne poznaje. „Gospođa Dalovej" će svakako uvek biti roman sa posebnom težinom, ne samo zato što je jedan od važnijih romana toka svesti, već i zbog društvenih i književnoumetničkih pitanja koje svojim posebnim pristupom povlači.
Autor teksta: Tanja Milenković