Ko je Ejmi Morin?
Počnimo jednom od tvojih rečenica koja mi je bila posebno inspirativna. Jedina osoba s kojom treba da se poredite je ona osoba koja ste juče bili. Juče sam ja bila osoba koja se pripremala za ovaj intervju i takođe sam razmišljala o svemu što bi moglo da pođe naopako. Međutim, dok sam čitala i uređivala prevod tvoje knjige, znala sam da je jedno od 13 pravila mentalno jakih ljudi da ne izbegavaju izazove.
Ko si ti bila juče i s kakvim izazovima se svaki dan suočavaš?
Juče sam radila na podkast intervjuu, intervjuisala sam nekoga za svoju emisiju i verovatno sam se osećala vrlo slično kao što si se i ti juče osećala. O ne, šta ako ne bude bilo dobro?! I uvek postavljam sebi izazov da budem bolja, da se više trudim, što će doprineti tome da podkast, koji ubrzo izlazi, bude bolji.
Imam izazove u smislu da se trudim da popravim svoje pisanje, da unapredim svoje intervjue. Takođe, tu su i izazovi vezani za fitnes i formu, volim da trčim svakog dana, i da danas trčim malo brže nego što sam trčala juče. Uvek se trudim da smislim kako mogu da budem bolje ljudsko biće. Želim da budem ljubaznija, bolja, prijatnija, da bolje komuniciram s ljudima koji me okružuju. Zato se uvek trudim da budem bolja danas nego što sam bila juće u gotovo svim oblastima svog života.
Moraš da se pomiriš sa činjenicom da život nije fer, i sam taj čin može da bude oslobađajući. Život nije bio fer prema tebi. Možeš li nam ispričati nešto o iskustvima koja su promenila način na koji pristupaš životu?
Naravno, bila sam terapeut i smatrala sam da je to sjajno - mogu da naučim ljude o mentalnoj snazi, i dolazila sam u svoju ordinaciju i razgovarala s njima o svemu što sam naučila na koledžu. Međutim, u ličnom životu prošla sam kroz niz gubitaka koji su me naučili kako da se izborim sa neprijatnim osećanjima, tugom i bolom. Mama mi je iznenada umrla kada mi je bilo 23 godine i počela sam da pažljivije da posmatram ljude koji su dolazili u moju ordinaciju kako bih shvatila zašto neki ljudi izađu iz teškoća još jači, dok je drugima teško i osećaju se zaglavljeno u mestu. Uvidela sam da se brže oporavljaju oni ljudi koji nemaju određene loše navike. I dok sam proučavala te ljude, razmišljala sam kako da sve te zaključke primenim na svoj život, i sva sreća što je tako bilo jer, kada mi je potom umro muž i kada sam ostala udovica sa 26 godina, a više nisam imala ni mamu, morala sam da pronađem snage da budem terapeut i pomažem drugima dok mi je srce slomljeno i dok mi se čini da se život oko mene raspada. Ponovo je bilo bitno da prekinem s nekim lošim navikama kako bih ostala mentalno jaka i otkrila šta mi pomaže da prebrodim bol, umesto da ostajem zaglavljena na tom mračnom mestu.
Mentalna snaga
Hajde da pričamo o mentalnoj snazi. U knjizi 13 pravila mentalno jakih ljudi, imam neka svoja omiljena pravila. Jedno od njih odnosi se na trenutke kada dozvolimo da nas obuzme samosažaljevanje a ne samo osećaj tuge. Koja je razlika između ta dva?
Kod tuge je stvar u tome da isceliš samog sebe, njome možeš odavati poštu nečemu što si izgubio, možeš prepoznati da osećaš bol i to je u redu. Međutim, često se trudimo da izbegnemo bol, ali što ga više izbegavamo, on nam se vraća kao bumerang i onda se osećamo još gore. Ne možemo mu izbeći, ne možemo ga zaobići. Trudeći se da umaknemo tuzi, često se prepuštamo sažaljevanju samog sebe i jadikovanju nad svojom sudbinom.
Samosažaljevanje je ovo: moj život je gori nego bilo čiji drugi i ništa tu ne mogu da preduzmem, nikako to ne mogu da ispravim. I tu se ukopamo i mislimo da ništa ne možemo da preduzmemo kako bismo se odatle izvukli, ne pokušavamo ništa da promenimo i radimo isto sve kao i ranije tako da tu ostajemo zaglavljeni. Poenta je u tome da prepoznamo i da dozvolimo sebi da se osećamo tužno na zdrav način, a ne da nalazimo izgovore zašto ništa ne preduzimamo. Kada kažemo da nema potrebe da bilo šta drugačije uradimo jer ionako nismo mi krivi i onda usvojimo mentalitet žrtve, tada postajemo zaglavljeni u mestu. Samosažaljenje nije dobro za vas. Ponekad ljudi kažu da prosto neko vreme žele da sažaljevaju sami sebe. To će vas samo još duže držati u mestu. Ponekad je tuga deo procesa isceljenja. Moramo da dozvolimo sebi da tugujemo ako naposletku želimo da se oporavimo.
Koja je razlika između mentalne snage i tvrdokornosti?
To je jedan od najvećih mitova o mentalnoj snazi - ljudi misle da su jaki ako osećaju bol i ne dozvoljavaju da se to vidi, ako ne dopuštaju da ih bilo šta povredi. Ali nije tako. Biti snažan znači da možete da priznate kada se loše osećate, možete da priznate da vas je neko povredio, možete da zatražite pomoć, možete da priznate da niste u stanju sve da uradite sami. Naravno da ću praviti greške i doživeti neuspeh, ali potrebna mi je snaga da se uhvatim s njima u koštac. Na primer, ako govorim da mi nije potreban san ili ako spavam samo 4 sata noću, to nije mentalna snaga. Garantovano nećete funkcionisati na najbolji način ako tako zlostavljate svoje telo ili ako koristite neko bolno iskustvo samo da biste očvrsli sebe, da biste postali neprobojni za bol. Ili ako poričete da ste tužni, ljuti ili uzrujani. Potiskivanje emocija nije deo mentalne snage. Potrebno je da prihvatite teška osećanja da biste bili mentalno jaki; treba da dovodite sebe u izazovne situacije na koristan način, i ponekad treba da napravite pauzu i priznate da vam je potreban odmor ili pomoć. Osim toga, kada ste mentalno jaki, to ne znači da morate da imate odgovore i rešenja za sve probleme. Potrebne su hrabrost i snaga da bi se istupilo i reklo: da, treba mi pomoć oko nečega.
Emocije
Naročito je veliki utisak na mene ostavilo pavilo koje se tiče prepuštanja svoje moći drugima. Možeš li da nam daš neke svakodnevne primere situacija u kojima to radimo? Kako jezik ili ono što govorimo mogu da utiču na način na koji se osećamo? Kako naše reči mogu da nam oduzmu moć koju imamo?
Od svih poglavlja u mojoj knjizi, ovo je verovatno tema o kojoj me ljudi najviše pitaju. Na engleskom, mi ćemo govoriti ovako nešto: šef me tera da ovo uradim, ili moram da idem kod svekrve na ručak, ili neko me izluđuje. Sve te izjave nose smisao da neko drugi upravlja našim osćanjima, razmišljanjem, ponašanjem, postupcima, načinom na koji provodimo vreme. Ali prava je istina da vi sami time upravljate. Ako samo priznate - od mene zavisi, ja moram svakog dana da sam odaberem, kada ustanem iz kreveta, s kim ću i kako ću provesti dan. Naravno da će biti posledica ako odlučite da ne odete na posao, možda vas neće platiti, možda ćete dobiti otkaz, ali to je vaš izbor. Osnaživanje samog sebe i preuzimanje moći u sopstvene ruke ponekad znači da shvatite koji su vam izbori, i da imate izbora. Ako moram da provedem vreme s nekim, šta tu mogu da promenim; ili ako mi se ne dopada nešto što treba da uradim, kako tu mogu drugačije da postupim; ili ako mi se ne sviđa ono što radim, šta mogu da preduzmem. Samo kada promenimo jezik koji koristimo, kada kažemo da smo odabrali da odemo na posao, ili odabrali da odemo kod nekog kući ili na neki događaj gde nismo hteli da idemo, tako uviđamo da je to naša odluka i da sledeći put, ako želimo nešto da promenimo, treba tako i da uradimo.
Pominjale smo tvoja bolna životna iskustva i pravila koja si tada osmislila za sebe. Ali ti si psihoterapeut i znala si, barem u teoriji, kako treba da se ponašaš. Šta mi da radimo kada nas zadese bol i patnja?
Kada prolazite kroz neko bolno iskustvo, najpre treba da priznate bol koji osećate. Veoma često će ljudi reći da im to ne smeta, ili će sumnjati u sebe, sumnjaće da mogu s time da se izbore. Meni je lično pomoglo da priznam da je situacija loša, ali da verovatno ipak imam veštine koje su potrebne da izađem s tim na kraj. Iako nisam želela da se borim sa bolom i gubitkom, ipak nisam imala izbora. Morala sam da smislim kako da preguram sve to, ali nisam htela da pravim spisak svega onoga što treba da radim. Već sam bila preopterećena silnim pravilima o tome šta treba da radim, tako da mi je bilo lakše da prosto kažem nemoj da radiš to i to, nemoj da sažaljevaš samu sebe, nemoj da prepuštaš drugima svoju moć, nemoj da se predaješ posle neuspeha. Sve dok sam se budila svakog dana i mislila - samo nemoj da radiš to i to i biće dobro, činilo mi se da mi je sve bilo mnogo podnošljivije. Zato uvek podstičem ljude - kada vam je teško i kada mislite “danas moram sve ovo da uradim”, napravite svoj spisak svega onoga što nećete uraditi. Ponekad je mnogo lakše kada odlučite šta sve nećete raditi.
Svi smo sada u ovoj situaciji sa virusom COVID 19, i u Srbiji je ovih dana stanje lošije nego što je bilo. Kako u ovom trenutku možemo da radimo na svojoj mentalnoj snazi? Koje pravilo je posebno važno sada?
Prvo su ljudi bili jako uznemireni, onda depresivni. Veoma dugo nismo smeli da izlazimo iz kuće i mnoge strategije koje koristimo da se izborimo sa svojim emocijama, kao što je druženje s prijateljima, više nismo mogli da koristimo, kao ni da idemo na događaje koje volimo i koji nam prijaju. Zato smo morali da smislimo kako da izađemo na kraj sa svojim emocijama kada nam je većina odbrambenih mehanizama oduzeta. Neki su se pitali kako da vežbaju kod kuće kada ne mogu da idu u teretanu, neki su se pitali kako da rade od kuće, kako da održavaju vezu s ljudima preko video-četa. Neki ljudi su se okretali nezdravim odbrambenim mehanizmima, kao što su hrana ili alkohol. Drugi su otkrili nešto novo što im prija da rade, zajedno su slagali slagalice ili ponovo počeli da čitaju knjige, tako da mislim da je ovo odlično vreme da razmislimo kako se borimo s neprijatnim osećanjima i kako da pronađemo šta nam prija a šta ne. Svi mi imamo dosta odbrambenih strategija koje možemo da iskoristimo, samo što mi se čini da smo u svojim užurbanim životima zaboravili na mnoge jednostavne sitnice koje svi mi imamo kod kuće. Možda možemo da pišemo dnevnik, pročitamo knjigu, vežbamo kod kuće, učestvujemo u video-četu s nekim, igramo igre ili prosto razmišljamo šta bismo voleli da radimo. Svi mi imamo sposobnost da smanjimo intenzitet neprijatnih emocija, ali ta sposobnost se kod svih razlikuje, ono što daje rezultata kod jedne osobe možda neće funkcionisati za nekog drugog, i zato samo nastavite da istražujete šta vam najviše odgovara kada osećate sve ove emocije.
Uspeh
Šta za tebe znači uspeh?
Za mene, uspeh nije vezan za novac niti bilo šta slično. Mislim da je uspeh kada imaš dovoljno vremena i kada si u stanju da sa svojim vremenom radiš ono što želiš, kada si svesniji s kime ga provodiš, u šta ulažeš vreme i koliko vodiš računa o sebi i kako doprinosiš društvu.
Koje su najčešće greške koje pravimo trudeći se da budemo uspešni?
Mnogi ljudi se ponose uspehom u smislu da ne mogu da budu zadovoljni onim što jesu sve dok ne ostvare određen nivo uspeha u životu. Ili govore da će biti srećni kada dostignu neki nivo uspeha, i možda je u pitanju novac, ili poslovna titula, ali promiču im sreća i zadovoljstvo u sadašnjosti. Ali zapravo je obrnuto. Srećni ljudi su uspešni, a ne mora da znači da su uspešni ljudi uvek srećni. Važno je da vodimo računa šta je naša definicija uspeha. Toliko na nas utiču ljudi koji nas okružuju da ponekad izgubimo tu definiciju iz vida. Mislimo da je uspeh imati dobra kola ili savršenu kuću. Važno je da znam šta je za mene lično uspeh, koja je moja definicija uspeha u životu. Uvek podstičem ljude da naprave svoju definiciju uspeha i da ostvare stil života koji će tu definiciju dosegnuti i ostvariti.
Jake žene
Nisam htela da razdvajam ovaj intervju na priču prvo o 13 pravila mentalno jakih ljudi, pa onda 13 pravila mentalno jakih žena, ali moram da napomenem da smo imali situaciju gde su nas ljudi pitali zar nisu i žene isto ljudi. Zašto je potrebna posebna knjiga za žene? Dakle, zašto si napisala knjigu samo za žene?
Nakon što je izašla prva knjiga, mnoge žene počele su da mi se obraćaju s pitanjem šta znači biti jaka žena. Ima mnogo primera o tome šta znači biti jak muškarac, od istorijskih primera, političkih figura, astronauta, naučnika, sportista, veoma često su ti primeri muškarci. Zato me je baš dosta žena pitalo šta znači biti jaka žena u današnjem svetu. Nakon što sam videla jedno od istraživanja o tome kako žene imaju drugačiji tretman, kako se ljudi prema devojčicama drugačije ponašaju nego prema dečacima i o tome kako to utiče na sve nas, shvatila sam da ima smisla napisati knjigu o nekim od pritisaka koje žene osećaju, a muškarci ne. Istina je da imamo drugačija iskustva od muškaraca ako odlučimo da postanemo roditelji, kada odlazimo na razgovor za posao, po pitanju svog izgleda, ili čak ako pogledate kako žene koriste LinkedIn da bi govorile o svojim iskustvima. Htela sam da napišem knjigu u kojoj ću govoriti o svim tim pojavama, htela sam da jasno istaknem da mi nailazimo na društvene pritiske koje muškarci ni ne poznaju i kako to na nas utiče, šta možemo povodom toga da uradimo i da kažemo. Zato mislim da knjiga Ljudi jednako važi i za muškarce i za žene, ali da je ženama potrebna posebna knjiga samo za njih koja će opisati neke od teškoća s kojima se samo mi suočavamo i nisam htela da se pretvaram da one ne postoje. Htela sam da opišem te teškoće i da podstaknem na razmišljanje o tome šta tim povodom možemo da učinimo.
Mnoge žene sebi postavljaju zadatak da budu savršene. Da budu savršene majke, savršene na poslu, savršena supruga i, naravno, da sve vreme budu lepe i doterane. Jedno od tvojih pravila mentalno jakih žena jeste da one ne insistiraju na savršenosti. Ali lakše je to reći nego učiniti. Sve mi to znamo, ali je veoma teško to sprovesti u delo. Koji je tvoj savet?
Izuzetno je važno da budeš svesna kako razmišljaš - kada prekorevaš sebe i govoriš da nisi dovoljno dobra, da je nešto trebalo drugačije da uradiš. Istraživanja pokazuju da nam nije od koristi da budemo prestrogi prema sebi. To vas neće naterati da budete bolji sledeći put, ne motiviše vas, tako se samo osećate još gore i zbog toga sledeći put imate još slabiji učinak. Dakle, ključ je u saosećajnosti prema sebi. Kada pogrešiš, pohvali sebe što si pokušala i vidi šta iz tog iskustva možeš da naučiš. Umesto da misliš “ja sam loša osoba”, pomisli “pogrešila sam, ali sledeći put ću biti bolja”. A onda, kada promeniš dijalog koji vodiš sa sobom, kada počneš malo drugačije da razmišljaš, to ti pomaže da se bolje osećaš, a kada se bolje osećaš, bolje i postupaš. Zato se samo ponekad zapitaj šta bi rekla drugarici koja ima ovakav problem. Ako nešto ne bi rekla drugarici, nemoj to ni sebi da kažeš. Ako se ponašaš saosećajno prema sebi, osećaćeš se bolje i ponašaćeš se bolje.
Imam dve ćerke i zaista želim da njih dve savladaju sve one prepreke na koje sam ja nailazila kao žena. Koja je najbolja lekcija koju možemo ponuditi svim devojčicama koja bi im značila u životu? Dosta si govorila o tome da se drugačiji jezik koristi sa dečacima, a drugačiji sa devojčicama.
Da napišem knjigu za žene posebno me je motivisalo jedno istraživanje o dečacima i devojčicama. Pitali su petogodišnjake da pokažu za koga misle da je baš jako pametan. Skoro sve devojčice pokazale su na ženu, a svi dečaci pokazali su na muškarca. Onda su ih ponovo pitali, sa sedam godina, da isto to urade, i skoro su sve devojčice i svi dečaci pokazali na muškarca. Istraživači su onda pokušali da otkriju šta se to dešava između pete i sedme godine, u periodu kada deca kreću u školu. Počinjemo da pričamo o tome ko je naučnik, ko je slavan, ko su svi ti ljudi koji su promenili svet, i veoma često su to u pitanju muškarci. Dakle, kada govorimo o bilo kome ko je napravio ogroman istorijski uticaj, to je najčešće muškarac. Čemu to uči ove devojčice, kada im govorimo da mogu da budu šta god požele, ali da su ipak, većina ljudi koji su ostavili trag u nauci, obrazovanju, politici, bili muškarci u prošlosti. To utiče na način na koji posmatramo sebe. Zato je važno da naučimo devojčice o snazi, da im damo primere jakih žena iz istorije ali i iz samih njihovih života, da se postaramo da upoznaju žene koje postižu velike uspehe i čine velika dela, da im govorimo da žene mogu da budu i sportisti i naučnici i da mogu dosta toga što mogu i muškarci. Treba da im šaljemo tu poruku, ali i da im pokazujemo primerom jer će to jako uticati na način na koji posmatraju sebe.
Društvene mreže
Svi mi gledamo savršene živote drugih ljudi na društvenim mrežama. Kako to može da nas povredi? Da li to ima veze sa pravilom da ne trebamo da se poredimo s drugima?
Teško je ne porediti se kada provedeš nekoliko minuta na instagramu ili fejsbuku i odmah počneš da misliš da su svi drugi srećniji od tebe i da bolje žive nego ti. Nisam protiv društvenih mreža, mislim da one mogu da budu dobre za nas i da čak mogu da budu sredstvo koje nam pomaže da izgradimo mentalnu snagu, ali svi moramo da budemo svesni kako one utiču na nas. Kada imaš problema, i počneš da skroluješ kroz društvene mreže, možeš pomisliti da su svi srećniji od tebe; svi danas rade nešto zabavno, samo ja ne, svi drugi imaju više novca od mene - to može pogubno da utiče na mentalno zdravlje i direktno je povezano sa depresijom. Zato obratite pažnju kako utiče na vas kad počnete da se poredite s drugima i kada razmišljate samo kako je neko bolji od vas, pomislite šta biste mogli da naučite od te osobe. Možda neko ima viša para od vas, pa možete da saznate kako su zaradili svoj novac. Ako je neko srećniji od vas, možete da naučite neke nove strategije. Istraživanja su pokazala da ćete, ako posmatrate ljude kao osobe koje imaju svoje mišljenje umesto kao takmace, naučiti nešto od njih i time zapravo unaprediti svoj život. Zato podstičem ljude da shvate kako se osećaju kada listaju društvene medije, i ako primetite da se poredite s drugima, samo pomislite koje informacije ta osoba ima koje vi nemate i koje biste možda mogli da naučite.
Primeri i vežbe
U jednom od svojih intervjua pomenula si da je dobro imati torbu za alat punu zdravih odbrambenih mehanizama. Koje su to dobre veštine koje možemo imati uvek uza sebe?
Mislim da je svima nama potrebna kutija sa alatima. Kada me muči anksioznost, tu imam alate koji će mi pomoći, i veoma je bitno da se eksperimentiše i vidi koji od tih alata najbolje odgovara. Meni lično mnogo koristi duboko disanje kada sam anksiozna; kada pomislim - okej, mogu da kontrolišem svoje disanje, to je nešto što uvek mogu da kontrolišem, u ma kakvoj da se situaciji nalazim. Bilo da sam kod kuće, ili negde u javnosti, to mogu da kontrolišem. I to mi smiruje telo i smiruje mi mozak, tako da mi to uvek pomogne i prija. Takođe trčim i čini mi se da mi trčanje popravlja raspoloženje i ublažava anksioznost. To su alati u mojoj kutiji, ali svako ima drugačiju kutiju sa alatima, i meni znači makar da znam koje alate imam na raspolaganju. Tako vi možda imate dvadeset jedan alat u svojoj kutiji, ali verovatno ćete najviše koristiti dva ili tri kao oprobanu strategiju. Možda su ti alati da pozovete svoju mamu, možda da pišete u svoj dnevnik, možda da meditirate, možda da praktikujete zahvalnost, možda da se molite. Mnogo toga možete da uradite, tako da podstičem ljude da shvate šta su njihovi alati koje najčešće koriste, koje su možda zakopali negde pozadi i treba da ih iskopaju i češće koriste. Kada bolje razumemo svoja emocionalna stanja i koje strategije koristimo, to nam pomažće da budemo više svesni sebe, a smatram da je svest o sebi ključ za život punim plućima.
Posebno je jednostavna i korisna praksa da prosto uviđate i priznajete kako se osećate. Istraživanja su pokazala da se odmah osećate bolje čim imenujete i izjavite kako se osećate, samo kada zalepite etiketu na to osećanje. Ako se zapitate kako se osećate - jesam li tužna, jesam li uznemirena, jesam li potresena, jesam li razočarana - štagod da je u pitanju, kada odredite svoje osećanje, odmah vam bude bolje, gotovo automatski.
Šta da radimo kada nam je loš dan? I šta da ne radimo?
Recimo da vam je baš loš dan. Često ljudi dođu s posla kući i počnu da se žale kako im je bio loš dan na poslu. Obično se misli da nam to pomaže da olakšamo dušu, da ispoljimo sav svoj bes i muku. Međutim, istraživanja su pokazala da to nije tačno - što više pričate o tome, lošije se osećate. Često razmišljamo o svemu što nam je tokom dana bilo neprijatno i loše. Reagujemo na sve loše što see desi. Kada vam šef uputi neki prekor, vrtite to u glavi, reagujete na to u svojim mislima i tako ste zaglavljeni u mestu i osećate se još gore. Zato samo želite da dođete kući i da skrenete sebi misli i radite nešto drugo. U svojim knjigama, pominjem da treba da promenite kanal u svom mozgu. Na primer, radiću u bašti, pozvaću prijatelja i razgovarati o nečem drugom, neću se žaliti na to kako sam proveo dan. Možda ću pričati o onom najboljem što mi se danas desilo. Ali prosto neću insistirati na onom lošem. Ako razmišljate o nečem negativnom, osećate se još gore, a kada se osećate loše, ne preduzimate nikakvu pozitivnu akciju. Tako upadate u začarani krug iz kojeg je teško izaći. Kako da prekinete taj začarani krug? Pričajte o nečem pozitivnom, radite nešto što vam podiže raspoloženje. Kada tako postupate, popravlja vam se raspoloženje, i onda možete pozitivnije da razmišljate i lakše vam je da preduzmete nešto korisno.
Ko je Ejmi sada? Šta se promenilo otkad si napisala ove knjige?
Promenilo se skoro sve! Bila sam terapeut i živela sam u drugom mestu, živela sam u kući i prosto sam radila kao terapeut i samo sam povremeno pisala. Nakon što sam napisala ove knjige, preselila sam se, sada živim na brodu i ne primam klijente po ceo dan, provodim vreme tako što pišem, govorim, putujem svetom i pričam ljudima o mentalnoj snazi. Stekla sam mnogo veću kontrolu nad svojim rasporedom i nad svojim vremenom i moram da kažem da sam srećna. Osećam se kao da sam dobila sjajan dar, mogu da razgovaram s ljudima širom sveta o tome šta znači biti mentalno jak i o tome kako možemo da promenimo svoj život. Zbog toga sam veoma zahvalna i počastvovana.
Na kraju, čitajući knjigu 13 pravila mentalno jakih žena, pomislila sam da bi muškarci trebalo da je pročitaju zato što nisi portretisala žene kao žrtve, prosto si rekla onako kako jeste i to mi se veoma dopalo i mogla sam da se pronađem, kao što sam sigurna da mnoge žene mogu, u mnogim od tvojih primera. Zato mi se činilo da bi ova knjiga mogla da pruži priliku muškarcima da vide svet iz perspektive žene.
Objavićemo na kraju 13 pravila mentalno jakih roditelja, da zaokružimo ovu tvoju trilogiju, ako se tako može reći. Hvala ti što si glas razuma u ovim čudnim vremenima punim različitih likova koji daju svakakve savete.