„Želim da budem ptica”
(Iz knjige „Jung i joga" Džudit Haris)
Kada sam upoznala Džun, rekla mi je da je celog života samo želela da bude ptica. To mi je delovalo paradoksalno, budući da ptice često predstavljaju želju da se bude izvan života; one žive visoko tamo gde ljudi ne mogu da dopru, i takođe mogu da označavaju smrt kada se jave u snu. U tim prvim trenucima postala sam svesna da je ova izjava zapravo ključ za njenu bolest. Džun nije imala želje da bude deo stvarnog sveta. Donela je na taj prvi sat analize crteže koje je nacrtala prethodnog leta i koji su jasno pokazivali njenu snažnu želju da umre. Na tim crtežima nije bilo boje; bili su samo crni, beli i sivi. U to vreme je veći deo dana provodila u krevetu i povremeno je ustajala da se vidi s prijateljima ili da dođe na analizu. Džun se povukla sa studija i nije mogla da ide ni na posao. Prethodno je bila izuzetno uspešna i ambiciozna u svim svojim aktivnostima, kako akademskim tako i u ličnom životu. A sada je spala na to da ne radi skoro ništa.
Ovo je uobičajeni obrazac koji se primećuje i kod sindroma hroničnog umora i kod kandide, kao i kod povezanih imunim poremećajima. Želja i visoka očekivanja uspeha i dostignuća mogu da se okrenu na drugu stranu35 i da doslovno postanu inercija.
Zbog svoje želje da bude ptica Džun je postala bespomoćna i nesposobna kao žena koja živi u svetu.
Kao što Marion Vudman objašnjava, Džun je izgubila dragocenu vezu sa zemljom, i stoga sa svojim telom, dok je lepršala u svom svetu iz mašte:
Orao predstavlja duhovnu dominaciju svesti u njenom pozitivnom aspektu; u negativnom aspektu, ta dominacija postaje vlast nad onim i protiv onoga što pripada zemlji.
Ptice se jasno razlikuju od zmija, na primer. Zmijama nisu potrebne ruke i noge zato što su im kičme toliko savitljive da njihova rebra mogu da im kreću tela po zemlji; za kretanje zavise od trenja između tla i krljušti ili donje strane tela. Kada su se vinule u vazduh, ptice su zamenile savitljivu kičmu za krutu. Ptice imaju lagane, čvrste i relativno šuplje kosti i izuzetno jaka krila, dok su im noge skoro potpuno zanemarene osim kao dodaci. Nama, ljudskim bićima, potrebne su noge i stopala da nas drže na zemlji. Savitljivost kičme pruža nam slobodu i osećaj sigurnosti na zemlji. Kičma nas podupire da stojimo uspravno u svetu – oslonac našeg postojanja. Bez nje bismo se srušili.