Zavirite u knjigu „Dijete i bubuljice” Marije Tereze Maje Gonsales

Zavirite u knjigu „Dijete i bubuljice” Marije Tereze Maje Gonsales

Izašli su iz škole lepo raspoloženi. Katarina je imala dovoljno vremena da ode u šoping kao što je htela, i pozvala je Afonsa da joj pravi društvo.

Uhvatili su autobus koji vozi do tržnog centra Amorejras, gde je izbor bio zaista veliki.

– Tražiš plave farmerke? – upitao ju je drug kad su ušli u tržni centar.

– Jeste. Videla sam jedne mnogo dobre na drugom spratu, prošle nedelje kad sam svratila ovde sa Bi.

Popeli su se pokretnim stepenicama do drugog sprata.
– Nemam pojma kako sam uspela da nagovorim mamu da mi da lovu… – priznala je.
– Zar su toliko skupe?
– Aha…

Ušli su u radnju, i ubrzo potom Katarina je, držeći u rukama farmerke broj trideset šest, potražila kabinu za presvlačenje. Trudila se iz petnih žila, ali proklete farmerke nisu htele da se zakopčaju. Kroj je bio tesan i nije mogla da ih nosi sve i kad bi prestala da diše.
– I? – upitao ju je drug videvši je kako izlazi iz kabine zabrinutog lica.
– Bestraga!
– Šta je bilo?
– Mnogo su mi tesne. Izgledam kao balerina…
– Traži veći broj, u čemu je problem?
U tom trenutku, prišla im je jedna od prodavačica, da vidi da li može da im pomogne.
– Imate li neki drugi model sličan ovom? – upitala je mušterija.

Prodavačica ju je pogledala i odgovorila: – Imam broj veće, ako hoćete da probate…
– Ne, ne. Hoću drugi model, ali broj trideset šest. Prodavačica se namrštila i otišla da joj pronađe još dva
para farmerki druge marke.
– Te mi se ne sviđaju. Uopšte ne liče na one koje sam ja htela – objasnila je Katarina.
– Ali, zašto ne probate trideset osam? Sigurno će vam biti taman! To je vaš broj. Znate, ja imam iskustva sa ovim…
– Ne zanima me sa čime vi imate iskustva! Idemo, Afonso. Ova žena baš voli da deli savete koje joj niko nije tražio!
Izašli su, a prodavačica ih je zabezeknuto pratila pogledom.

– Mala, bila si malkice nevaspitana…
– Ko ju je uopšte pitao za mišljenje?! Hej, hajdemo u onu radnju tamo, ima super farmerke u izlogu.
Ušli su.
– Htela bih da probam prve farmerke s leve strane u izlogu. Broj trideset šest, molim vas – rekla je prodavačici.
Ušla je u kabinu, od besa crvena kao ljuta papričica.
– Ima ona iskustva, možeš misliti, krava jedna… – siktala je pred ogledalom. – Ufff…
Farmerke su bile drugačijeg kroja nego one prve koje je probala, ali nisu bile ružne. Kao što je i očekivala, bilo joj je
teško da ih zakopča, ali uz veliki napor, ipak je uspela, uvlačeći stomak najviše što je mogla. Pogledala se u ogledalu.

Farmerke su joj bile tesne, ali baka će već znati šta da im uradi, trebalo je samo da je zamoli. Sigurno bi mogla malo da ih proširi u struku. Skinula ih je i zaklela se sebi da će jednog dana nositi trideset četiri, pa makar morala da živi na žvakama i vodi!

 

Odlomak iz romana „Dijete i bubuljice“ Marije Tereze Maje Gonsales