Pitali smo autora: Muharem Bazdulj

Pitali smo autora: Muharem Bazdulj

Iako je prošlo već deset godina od prvog izdanja, „April na Vlašiću“ deluje veoma aktuelno. Zašto nam je baš sada bilo potrebno drugo izdanje?

Na neki način su se karte poklopile ili su kockice pale na pravi način. Knjige već dugo nema na tržištu, gotovo ju je nemoguće pronaći čak i u antikvarnicama ili na internetskim berzama svega i svačega. Svako malo me neko upita gde može da nađe knjigu, mogu li ja da mu nekako nabavim primerak i tako dalje, i tome slično. Mnogi su mi čitaoci rekli da „April na Vlašiću“ smatraju mojim najboljim romanom. Ja sam, naravno, želeo da čitaoci imaju priliku da dođu do knjige, ali mi je bilo značajno da iza tog novog izdanja stane izdavač koji će to napraviti na pravi način. To se, eto, desilo sa Areteom. Prava književnost je uvek aktuelna i jako me raduje ovo izdanje. 

Ko je narator ovog romana i zašto nam se svima čini tako bliskim?

Narator je, kako bi rekli neki teoretičari romana, „hipotetsko ja“. To je (relativno) mladi fakultetski profesor filozofije, ponešto previše sklon alkoholu, cinik i erudita, naturalizovani Sarajlija, jedan od onih ljudi koji su ostali bez zavičaja pa ga traže u umetnosti. 

Šta je za tebe prava umetnost?

Sve ono što nas pomera iz ležišta, sve ono – što negde reče Franc Kafka – razbija zaleđeno more u nama. Što se mene tiče, sva žanrovska, stilska i tehnička pitanja tu se manje važna. Umetnost je ono što sa sobom nosi katarzičan efekat bile to rime Marine Tucaković ili beskrajni meandri rečenica Hermana Broha.