„Ja nisam Zeka Manro. Vi ste na pogrešnom putu!“

„Ja nisam Zeka Manro. Vi ste na pogrešnom putu!“

Nervira me to što uporno pokušavate da me izjednačite sa centralnim likom u mojoj knjizi ‘Smrt Zeke Manroa’. Bez obzira na to da li se radi o gubitku oca ili interesovanju za seks, postoji ogromna provalija između mog života i moje mašte. Greška je, fundamentalna greška što mešate to dvoje. Ja sam pisac, a vi ste na pogrešnom putu.”

Ovaj prekor Nik Kejv uputio je novinarima kao odgovor na pitanje: „Da li je u vašem životu bilo trenutaka kada vas je uporno vodila požuda?” 

Zeka Manro, antijunak Kejvovog romana je trgovački putnik i zavisnik od seksa čiji promiskuitetan život tera njegovu ženu da se obesi.
Nik Kejv je u potpunosti u pravu. Izjednačavanje autora i i likova je ili nepristojno ili neiskreno.
S druge strane, Kejvova dela, bilo da se radi o prozi ili teksovima pesama za bend The Bad Seed, uvek imaju autobiografsku interpretaciju. Delimično je to zato što su ga njegova zavisnost od heroina i hrišćanska verovanja učinili izuzetno složenom figurom, ali i zbog toga što veliki deo tužnih pesama koje je stvorio, u stvari opisuje njegove ljubavne veze.  

„Ono što me još više zbunjuje je da ljudi nisu mogli da slušaju moje pesme, a da me prvo nisu pogledali. I da nisu mogli da slušaju ni jednu od njih, a da nisu pre toga poželeli da sazaju pozadinu priče. Otkiro sam da je to nesrećno mesto u mom stvaralaštvu. Deo mene krenuo je u stvaraje priče iz mog života, o kojoj se zapravo nije imalo šta pisati i nadao sam se da će se ljudi više koncentrisati na same pesme.”

Nik Kejv je veliki poštovalac Selindžerove povučenosti i želeo bi da se predstavi kao odsustvo.

Međutim, problem je u tome što on ima previše prisustva. Nemoguće je izdvojiti ga iz pesama i ne misliti na njegovu markantnost i jedinstvenost tokom čitanja proze. 

Kejv živi u području Brajtona, gde se odvija i priča romana „Smrt Zeke Manroa”. U duetu sa Kajli Minog snimio je hit Where the Wild Roses Grow, pesmu u kojoj muškarac vodi ljubavnicu do reke i kamenom je tuče do smrti. Muzika Kajli Minog takođe se pojavljuje u romanu „Smrt Zeke Manroa”. Ona je jedna od fantazija Zeke Manroa koji njenu pesmu Spinning Around smatra erotskom himnom o analnom seksu. 

Na pitanje šta Kajli misli o svojoj istaknutosti u romanu, Kejv je odgovorio: „Nije ga pročitala. Ali ne brinem, jer ima sjajan duh i smisao za humor, ali i ono što je pisano o njoj nežno je na svoj način.”

Više ga je brinula reakcija Avril Lavigne, koja se takođe pojavljuje u romanu kao predmet fantazije. Dok se mentalno stanje Zeke Manroa pogoršava, on postaje opsesivno fiksiran za najintimnje delove Avril Lavigne. 

„Želeo sam da razgovaram sa njom o tome. Nadam se da Avril razume moj smisao za humor i ne želim da se uvredi, “ rekao je Kejv u jednom razgovoru. 

Seks je postao glavna tema u Kejvovom stvaralaštvu, bilo da se radi o prozi, pesmama ili projektu Grinderman.

„Postoji neka vrsta fetišističkog zanimanja za detalje nasilja i seksa koje pokušavam da ugradim u svoje pisanje. To za mene nisu novi detalji. Seks i nasilje su deo naše prirode, deo našeg reptilskog mozga. Apsolutno osnovno za naš život. I ako bih možda napisao pesmu koja govori recimo o paru koji leži zajedno u polju zvona, to je i dalje za mene gledano kroz prizmu nasilja. Jer to smo mi kao ljudi. To je urođeno.”

Kako je došao do tog zaključka?

„Mislim da sam to oduvek osećao, I svim tim stvarima se istovremeno bavi i moj rad – religija i ljubav, nasilje i seks. Nisu ni na koji način odvojeni. Svi su deo velike čorbe. 

Kejv se seća da ga je kao dečaka otac uveo u radnu sobu i recitovao prvo poglavlje „Lolite” i scenu iz „Zločina i kazne” u kojoj Raskoljnikov sekirom ubija zalagača. 

„Ovo je, dečko moj, književnost!” govorio bi. 

„Na neki način, to je bilo krajnje neprikladno,“ kaže Kejv. „Imam otprilike 12 godina, a otac me ohrabruje da čita, ‘Lolitu’ ili Šekspirovu najkrvaviju dramu. Ali za mene je to imalo posebno značenje i pamtiću te dane zauvek. Nisam mu sličan u odgajanju dece. Znam šta je neprimereno njihovom uzrastu i dežim se nekih principa.”

Roman „Smrt Zeke Manroa” vrlo je važan za očeve i sinove.

Nakon samoubistva supruge, Zeka Manro sa svojim devetogodišnjim sinom kreće u okolinu Btajtona na ludo putovanje. Zeka Junior obožava oca koji bez obzira na sve ne obraća pažnju na svoje loše ponašanje. 

„U knjizi sigurno postoje odjeci stvari koje su se dogodile i meni. Ali Zeka Junior je isuviše mlad da bi shavtio šta se događa. Kod mene je bila drugačija priča. Imao sam 19 godina kada mi je umrla majka.”

Dakle, ovaj roman nije bio pokušaj ublažavanja tuge i neka vrsta utehe.

„Ne, ali mislim da sam roman ‘I magarica ugleda anđela’ napisao za svog oca koji je umro neposredno pre mog pisanja. Zaista sam u sebi osetio mladića koji pokušava da učini nešto za svog oca, ali je prekasno.”

Jasno je da su romani „Smrt Zeke Manroa” i „I magarica ugleda anđela” pisani u različitim ličnim okolnostima. Za jedan su mu bile potrebne tri godine, a za drugi osam nedelja. Kaže da to ima veze sa lekovima koje je tada uzimao. 

„Pisanje pesama je jednina aktivnost u mom životu u kojoj se ne osećam osrednje. Važan mi je nastup uživo. On održava pesme u životu. Da ih nisam svirao uživo, nikada ih više ne bih čuo. Zapravo imam negativnu, gotovo fizičku reakciju kada čujem snimke svojih pesama i neki ljudi to znaju pa ih na vreme isključe u mom prisustvu.”

I za kraj, goruće pitanje koje zanima novinare je da li će Nik Kejv konačno prestati da farba kosu?

„O, ne! Moja želja je da me u grob spuste sveže ofarbanog, bez obzira na to koliko kose imam na glavi.”