Ejmi Morin je terapeutkinja, socijalna radnica, predaje psihologiju na Norvestern univerzitetu i redovno piše za prestižne časopise Forbes i Psihology today. Ejmi Morin je autorka tri knjige: 13 pravila mentalno jakih ljudi, 13 pravila mentalno jakih žena i 13 pravila mentalno jakih roditelja. 

Nakon prve knjige 13 pravila mentalno jakih ljudi, Ejmi je počela da dobija puno pitanja od svojih klijentkinja i čitateljki i učinilo joj se da su ta pitanja bila usmerena isključivo na žene. Kako sama kaže: 

“Htela sam da napišem knjigu za žene koja prikazuje snagu u pozitivnom svetlu. Dok mnogi ljudi smatraju marince primerom mentalne snage, žene, koje su obično više zaštitnički nastrojene i više stavljaju naglasak na odnose s ljudima, takođe mogu oličavati mentalnu snagu. Ne morate da potiskujete svoje emocije, da poričete svoj bol ili da dovodite sebe do granica fizičke izdržljivosti da biste dokazali da ste snažni.“

A ko su Kara, Šelbi i Dominik?

Kara je žena koja je imala sasvim lep život gledajući sa strane, ali ona nije celu stvar doživljavla na taj način. Kada je došla kod Ejmi na terapiju poćela je s jednom rečenicom: 

“Znam da bi većina ljudi sve dala da ima moj život. Zbog toga ne razumem zašto nisam luda od sreće”, rekla je. 

U čemu je bio problem? Kara se stalno poredila i smatrala je da bi trebalo da bude srećnija, a kada je koristila ovaj izraz ona je u stvari poredila svoj nivo sreće sa nivoom koji je pretpostavaljala da postižu njeni prijatelji. 

Vodeći se radom sa Karom, Ejmi je osmislila pravilo po kome se mentalno jaki ljudi ne porede s drugima! 

Šelbi je tridesetpetogodišnja žena koja se nakon dužeg perioda brige o deci vratila na posao i opretećena svim obavezama postala anksiozna. Iako se radovala povratku na posao, vrlo brzo se osećala preoterećeno i bila je pod velikim stresom. 

Ona je u stvari bila anksiozna zato što nije mogla da ugura trideset sati posla u dvadesetčetvoročasovni dan. Zato je rekla Ejmi: 

„Nisam sigurna da li bih radije popila neki lek protiv anksioznosti koji bi me smirio, ili da popijem neku tabletu koja bi mi dala energije kako bih više uspela da uradim za manje vremena”, rekla je.

A u čemu se u stvari radilo? 

Šelbi je bilo potrebno da poštedi sebe i smanji očekivanja prema sebi, jer je jedno od pravila mentalno jakih žena, da ne insistiraju na savršenstvu. 

Dominik je imala izuzetan talenat, fenomenalno je crtala, ilustrovala, kreirala knjige koje su drugi poručivali, ali ih nikada nije naplaćivala i pored podrške nije se usuđivala da od onoga što voli kreira svoj posao i ozbiljnije se upusti u to. 

Dominik nije posedovala hrabrost i sumnjala je u svaki svoj potez i svoju vrednost. To je Ejmi objasnila na ovaj način: 

„Nemam pojma kako se vodi firma. Nisam sigurna ni da sam toliko dobar umetnik. I nemam predstavu da li zaista mogu nešto da zaradim od ovoga.” 

Bilo je potrebno da Dominik počne da veruje u sve ovo. Za početak je bilo potrebno da počne da zapisuje sve dokaze koji ukazuju na to da bi molga da uspe.

BIlo je potrebno da Dominik počne da pravi male korake, jedan po jedan i da usvoji jedno od pravila mentalno jakih žena, a to je da ne dozvoljavaju da ih sumnja u sebe spreči da ostvare ciljeve. 

Ukoliko vas zanima ko su ostale žene iz knjige Ejmi Morin i njihove priče iz psihološke ordinacije sve se nalaze u knjizi 13 pravila mentalno jakih žena.