Kreativna Evropa

Katerina Kalitko (Vinica, 1982) jedna je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih pesnikinja, proznih spisateljica i prevoditeljki. Diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu Kijevsko- mohiljanske akademije, a njen književni rad obuhvata poeziju, kratku prozu i prevode savremene
književnosti sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnica je brojnih književnih stipendija i priznanja, među kojima se izdvaja Nacionalna nagrada ,,Taras Ševčenko”, najviše književno priznanje u Ukrajini. Njena dela prevedena su na više od deset jezika. Osnivačica je festivala kratke priče Intermezzo, jedinog festivala u Ukrajini posvećenog isključivo ovom književnom žanru.

Ala Tatarenko (Mogiliv-Podiljski, Ukrajina, 1962) je ukrajinska slavistkinja, književna kritičarka, prevoditeljka i univerzitetska profesorka. Doktorirala je radom o Milošu Crnjanskom i romanu Seobe, a predaje na Univerzitetu „Ivan Franko” u Lavovu, gde se bavi srpskom i hrvatskom književnošću, kao i postmodernizmom u slovenskim književnostima. Autorka je velikog broja prevoda sa srpskog na ukrajinski i sa ukrajinskog na srpski, kao i studija i knjiga posvećenih srpskoj književnosti. Svojim naučnim i prevodilačkim radom dala je izuzetan
doprinos recepciji srpske književnosti u Ukrajini, kao i ukrajinske u Srbiji.

Ingrid Šaber je autorka šezdesetak slikovnica. Pre deset godina je svom dijapazonu umeća dodala još jedno, a to je strip. Godine 2017. izašla su tri dela: Les amies de papier, koje je napisala u saradnji sa Kristof Kaznovom (Bamboo), L’étrange boutique de Miss Potimary (ilustrovala Severin Lefevr) i Lulu et son dragon (ilustrovao Sedrik le Bihan, oba u izdanju Jungle). Penu, njenu prvu grafičku novelu, inspirisala je njena lična priča.

Slobodan Ivanović je rođen 1988. u Nikšiću. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Francuski jezik i književnost. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Sa francuskog i engleskog jezika preveo je desetak knjiga i stripova. Pored prevođenja, bavi se poezijom i muzikom. Za Arete preveo poetsku zbirku Oni u tami, roman Mapa kajanja i dve grafičke novele – Penu i Odvažne.

Hane Eštavik (1969) je jedna od najznačajnijih savremenih norveških književnica. Poznata je po svojim introspektivnim, psihološki dubokim romanima koji istražuju teme ljubavi, gubitka, identiteta i ranjivosti. Svoju književnu karijeru započela je 1994. godine debitantskim romanom Hakk, ali je njena afirmacija usledila tri godine kasnije sa romanom Ljubav. Za svoj književni doprinos, Hane je osvojila brojne nagrade: Brage, Aschehoug, Doblo, Pen nagradu za prevod, kao i prestižnu Gyldendal nagradu 2024. godine koja se dodeljuje autorima sa izuzetno značajnim opusom.

Stanislav Biler (1982) je češki pisac, sociolog, dramaturg i publicista. Detinjstvo je proveo u Žimrovicama, a gimnaziju završio u Vitkovu. Diplomirao je sociologiju i međunarodne odnose i evropske studije na Fakultetu društvenih studija Masarikovog univerziteta. Piše za brojne češke novine i časopise. Radio je na češkoj televiziji, u kancelariji javnog zaštitnika prava i kao radnik u fabrici. Suosnivač je političkog pokreta Žít Brno i Instituta za regionalne demokratske vrednosti. Napisao je knjige Najbolji kandidat (2017) i 111 mesta u Brnu koja morate videti (2020). Njegovo najpoznatije delo je roman Destrukcija (2021) za koji je osvojio nagradu Magnezija Litera. Roman je uspešno postavljen na scenu 2023. godine.

Tihana Hamović (1981) diplomirala je na grupi za bohemistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, prevodi češku poeziju, prozu, filozofiju i dramu. Među njenim prevodima su romani Jahima Topola, Petre Hulove, Mareka Tomana, Bjanke Belove, poezija Кateržine Rudčenkove, kultno ekspresionističko delo Ladislava Кlime Stradanja kneza Šternenhoha, izbor iz opusa češkog fenomenologa Jana Patočke. Vodi blog na kome objavljuje svoje prevode i autorske tekstove, pre svega poeziju. Boravila je u Pragu kao stipendistkinja Češkog književnog centra. Bila je članica žirija međunarodnog prevodilačkog takmičenja Cena Susanny Roth. Trenutno je mentorka za češki jezik međunarodnog evropskog projekta CELA. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Uršulja Kovaljik je rođena 1969. godine u Košicama. Vanredno je diplomirala socijalni rad na Trnavskom univerzitetu. Napisala je knjige pripovedaka Neverné ženy neznášajú vajíčka, Travesty šou i romane Žena zo sekáča i Krasojazdkyňa. Knjige su joj prevedene na češki, mađarski, arapski, slovenački, francuski, engleski i srpski jezik. Uršulja živi u Bratislavi. Vodi Pozorište bez doma, u kom igraju beskićnici i osobe sa invaliditetom.

Zdenka Valent Belić (1975) je pesnikinja, esejistkinja, urednica književnog časopisa Nový život. Doktorirala je u Bratislavi na Katedri estetike Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenski.
Dobitnica je više nagrada za prevod i poeziju. Među najznačajnijima su nagrade „Pavol Orsag Hvijezdoslav” (2012), „Prevod godine” Društva književnika Vojvodine (2016), „Nový život”
(2018) i Stražilovo” (2020).

Janja Vidmar (1962) jedna je od najistaknutijih i najpoznatijih slovenačkih književnica za mlade.

Autorka je više desetina monografskih publikacija. Počela je da piše početkom devedesetih. Članica je Udruženja slovenačkih književnika, upravnog odbora ovog udruženja i

inicijatorka osnivanja nagrade „Decenija” koja se dodeljuje od 2004. Pored knjiga za decu i mlade piše i scenarije za dečje emisije, filmove i TV serije.

Foto: Šimen Zupančič

Nina Gugleta (1979) diplomirala je klasične nauke, a magistrirala izdavačke studije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, Slovenija. Od 2005. radi kao slobodni prevodilac za razne prevodilačke agencije. Godine 2015. osnovala je Izdavačku kuću Arete iz ljubavi prema književnosti, gde radi kao urednica sa ciljem da proširi kreativnost i inovativan pristup pisanju, kao i da kvalitetnom literaturom ulepša srpsku književnu scenu. Živi i radi u Beogradu.
Neki od značajnih prevoda sa engleskog i slovenačkog: Rimska književnost Đana Bjađa Кontea (2016), U potrazi za crvenom đavolicom, Vinka Moderndorfera (2016), Lift Tome Podstenšeka (2016). ) Кoliko si moja? (Кoliko si moj?) Andreja E. Skubića (2017), Zvezde zovu Mihe Macinija (2018), Tombola ili život Suzane Tratnik (2018), Početi iz početka Slavoja Žižeka (2019) Nasilje Slavoja Žižeka (2020). U prevodu: U pogrešnoj priči Cvetke Sokolov (2022) i Devica, kraljica, udovica, kurva (2022) Erike Džonson Debeljak. Neki njeni prevodi sa slovenačkog objavljeni su u književnom časopisu „Polja“. Takođe je dobila nekoliko grantova za svoje prevode (Traduki, JAК, Ministarstvo kulture i inofrmisanja, Кreativna Evropa).