Kreativna Evropa 

Evropska književnost danas: univerzalne priče o ličnim revolucijama


Centralna ideja projekta „Evropska književnost danas: univerzalne priče o ličnim revolucijama“ je istraživanje odnosa pojedinca i istorije kroz književnost. Turbulentna evropska istorija – ratovi i pomirenja, migracije i naseljavanje, veliki ljudi i događaji – uvek su bili neiscrpna inspiracija za pisce starog kontinenta. Svako od odabranih dela govori o običnim ljudima i njihovim ličnim revolucijama protiv velikih društvenih i političkih problema i događaja.

Projekat uključuje šest autora iz šest različitih zemalja Evropske unije. Dva autora su dobitnici Evropske nagrade za književnost. Lista odabranih naslova uključuje jednu knjigu poezije, dve kolekcije kratkih priča i tri novele. Svi autori dobitnici su značajnih nagrada za svoj rad: Letonci Osvald Zebris  i Tit Aleksejev iz Estonije dobili su evropsku nagradu za književnost za romane U senci petlovog brda i Hodočašće. Jedan od značajnih ciljeva ovog projekta je predstavljanje čitalačkoj publici u Srbiji celokupnu nepoznatu književnost malih baltičkih zemalja, Letonije i Estonije. Drugi književnik iz baltičkog regiona je Poljak, pesnik Eugenijuš Tkačišin Dicki dobitnik „Nike“ i „Gdynia“ književnih nagrada. Njegova dela adaptirana su u predstave i igrana širom Poljske. Svetski poznata engleska spisateljica Hilari Mantel; njen roman Smrt – poslednje utočište predstavlja početak jedne od zanimljivijih karijera u evropskoj savremenoj književnosti. Mirča Kartaresku je verovatno najveći savremeni rumunski pisac, što je dokazao nagrađenom knjigom Lepe strankinje. Judit Sanislo je nova književna zvezda iz Mađarske. Sa zbirkom kratkih priča Pušta da uđem već je od strane kritike zaslužila titulu najtalentovanije mlade književnice u zemlji: dobitnica je Đerđi Petri 2015. godine i Pal Bekeš 2017. godine.


PUŠTA DA UĐEM

JUDIT SANISLO

Uspeh koji je autorka postigla sa knjigom Pušta me da uđem doneo joj je titulu najtalentovanije mlade autorke u Mađarskoj od strane književne kritike. Povezujući se sa čitaocima na veoma intiman način ova knjiga je jedna od najoriginalnijih knjiga objavljenih u Mađarskoj u poslednjih nekoliko godina. Sastoji se od veoma kratkih priča, neke od njih su se približile poeziji, napisane jednostavnim i britkim jezikom. Ova jedinstvena zbirka pripovedaka oslikava ženu u njenim tridesetim godinama, njene svakodnevne izazove, život u kancelariji, usamljenost u vezama. Ove priče pozivaju nas da zavirimo u svakodnevni život njihovih junaka, a autorka je osetila koje su to emocije i problemi sa kojima čitalac može da se poistoveti. Svojom knjigom autorka komunicira sa čitaocima ne gubeći književne kvalitete svog pisanja. Konstantno nas podseća na male stvari u životu koje u njenim rukama mogu postati velike i dati nam jednu novu perspektivu o svetu u kome živimo. Zbog autorkinog interesovanja za svakodnevni život i zbog humora koji je prisutan u njenom pisanju, kritika je neretko naziva istočnoevropskihm ženskim Džonatanom Frenzenom.

 

OBJAVLJENA: AVGUST 2018

JUDIT SANISLO

Judit Sanislo (1977) jedna je od najpoznatijih savremenih mađarskih spisateljica, dobitnica mnogobrojnih prestižnih nagrada kao što su nagrada Đerđi Petri 2015. godine i Pal Bekeš 2017. godine.

 

 

MARIJA CINDORI ŠINKOVIĆ

Marija Cindori Šinković (1950) predaje mađarski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osam godina bila je šef Katedre za hungarologiju. Radila je na Institutu prvo kao stručnjak za  hungarologiju na projektu Komparativna studija srpske književnosti, a kasnije na projektu Istorija srpske književne periodike XX veka. Doktorirala je na temu „Endre Adi u srpskoj književnosti 1906–2006.” na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je kao kontrastivni lektor na trotomnom mađarsko-srpskom rečniku za Institut za hungarologiju u Novom Sadu. Između ostalih, prevela je sledeća dela: „Tursko ogleedalo” dobitnika EUPL Viktora Horvata (2009), „Srećni sever” Kuna Arpada (2016), „Portret majke u američkom ramu” Mikloša Vajde (2009), „Književnost istočnoevropske avangarde” Endrea Bojtara (1977), „Avangarda – neoavangarda” Mikloša Sabolčija (1972), „Preparirani varvarin” Gergelja Peterefija (2017), „Sve bliže moru” Jožefa Guljaša (1980), kao i „Okovi strpljenja” Endre Adija (2012). Učestvovala je na nekoliko desetina naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Članica je Matice srpske, Međunarodnog hungarološkog društva, kao i pridružena članica Mađarske akademije nauka. Njena polja interesovanja su srpsko-mađarske književne veze, književnost i književna periodika, estetika i savremena književna pitanja.

 

 

U SENCI PETLOVOG BRDA

OSVALDS ZEBRIS

Smeštajući svoj roman u prošlost, tačnije u 1905 godinu, Osvald Zebris smestio je svog junaka, ruskog cara, u napetu atmosferu pred revoluciju. Zebris je kreirao svet pun tenzije i junake koji žive na ivici egzistencije. Priroda rata je takva da deli ljude i tera ih na izbor koji nisu želeli da naprave, na čijoj strani će se boriti, u situacijama koje im nisu uvek jasne. Rudolf Rezniks junak je kontemplacije prošlosti i budućnosti koji je u konstantnoj potrazi za samooproštajem i unutarnjim mirom. Situacije kao što su kidnapovanje dece koje je rasturilo dve porodice koje se bore da razumeju ko je krivac u revoluciji u kojoj su obe strane žrtve čine ovaj narativ dinamičnim i kontemplativnim u isto vreme.
Zebris pripoveda priču bitnog istorijskog trenutka za litvanski narod, momenat formiranja njihove suverene istorije, nikada ne zaboravljajući običnog čoveka. Ova veličanstvena knjiga pruža istorijski upliv u situaciju u Rigi, ali možda i bitnije ‒ u stanje svesti njenih naseljenika, markirajući jedan od najvažnijih trenutaka u njihovoj istoriji.

KNJIGA OČEKIVANA: OKTOBAR 2018

OSVALDS ZEBRIS

Osvalds Zebris (1975) je litvanski pisac i novinar koji je već svojom debitantskom zbirkom pripovedaka osvojio Litvansku književnu nagradu za najbolju debitantsku knjigu 2010. godine. Sa svojim romanom U senci petlovog brda, Osvald Zebris osvojio je Evropsku nagradu za književnost i time postao jedan od najznačajnijih modernih litvanskih, ali i evropskih, pripovedača

ALEKSANDAR ŠURBATOVIĆ

Aleksandar Šurbatović (1973) diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za komparativnu književnost i teoriju književnosti, gde mu je specijalnost bila američka književnost XIX veka. Radi kao prevodilac od 2003. i ima veliko iskustvo u prevođenju sa engleskog na srpski. Radio je kao urednik za stranu književnost u srpskim izdavačkim kućama kao što su Dereta, Filip Višnjić, Mali vrt, tako da je neprekidno u vezi s novim tokovima u savremenoj svetskoj književnosti, a naročito s pitanjima prevodne književnosti. Neki od naslova koje je preveo na srpski su: „Ja sam niko! A ti, ko si?”, pesme Emili Dikinson; „Drevni Egipat” Šarlot But; „Šapat krošnji u ukletoj četvrti” Ahmeta Umita; „Putopisi” Henrija Džejmsa; „Gresi kuće Bordžija” Sare Bauer, „1001 album koji moraš da čuješ pre nego što umreš” Roberta Dimerija (urednik); „Antički Rim” Reja Lorensa; „Kako odgajati tinejdžere” T. Vulfa i S. Franksa. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Takođe je i nagrađivani pisac budući da je napisao dva romana i dve zbirke pesama. Povremeno piše kolumne za istaknute srpske novine kao što je Politika.

 

STVARNO I NESTVARNO POSTAJE JEDNO TELO. 111 PESAMA

EUGENIJUŠ TKAČIŠIN DICKI

Zbirka poezije Stvarno i nestvarno postaje jedno telo. 111 stihova, objavljena je nakon što je autor primio značajne nagrade za svoje životno delo. Pesme su organizvoane hronološki, po temama, u cilju da se prate autobiografski detalji autorovog života. Inicijalne pesme govore o detinjstvu pod Svojetskim Savezom. To je čudan, hladan poetski svet pun kovanica i toponima. Pesnik oslikava ništavilo, u lavirintu ponovljenih reči (vetar, kiša, blato, bolest, kosti) i fraza, ali nisu one ključ vrata koja vode unutar i napolje, već tačke konvergencije različitih delova ove začudne poetske građevine.
Dickijeva poezija istražuje i redefiniše veze između smrti i erotskog, stvarnog i nestvarnog. Pesnik ima nesvakidašnju sposobnost da prezentuje strašne probleme i sistuacije na majstoski, neverovatnim stilskim postupcima.

OBJAVLJENA: NOVEMBAR 2018

EUGENIJUŠ TKAČIŠIN DICKI

Eugenijuš Tkačišin Dicki (1962) jedan je od najpriznatijih poljskih pesnika, dobitnik mnogih prestižnih književnih nagrada. Dicki je do sada objavio sedamnaest knjiga poezije od kojih je svaka odlično prihvaćena kako od strane čitalačke publike tako i od strane kritike. Po njegovim knjigama igrane su predstave u pozorištima.

 

MILICA MARKIĆ

Milica Markić (1966) ima više od 20 godina iskustva u prevođenju s poljskog na srpski. Diplomirala je 1991. na Odseku za polonistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 2004. godine. Objavljeni prevodi: „Bez tebe” Ane Avgustinjak (2017), „Dželat bez maske” Andžeja Burse (2016), „Nekuda dalje, negde drugde” Darijuša Čaje (2016), „Aleja nezavisnosti” Kšištofa Varge (2015), „Sanatorijum u senci peščanika” Bruna Šulca (2014), „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” Olge Tokarčuk (2014), „Kritički muzej” Pjotr Pjotrovski (2013), „Trunje” Kšištofa Varge (2013), „Naša erotska drama” Vitolda Gombroviča (2013), „Transatlantik” Vitolda Gombroviča (2013), „Pamtivek i druga doba” Olge Tokarčuk (2013), „Ljubav i odgovornost” Karola Vojtile (2013), „Vatreno krštenje” Andžeja Sapkovskog (2012), „Gulaš od turul ptice” Kšištofa Varge (2011), „Beguni” Olge Tokarčuk (2010), „Pornografija” Vitolda Gombroviča (2010), „Sećanje i identitet” Karola Vojtile (2008), „Svirka na mnogo bubnjeva” Olge Tokarčuk (2004), „U pustinji i prašumi” Henrika Sjenkjeviča (2003), „Traganje za kućom” Olge Tokarčuk (2002), i mnogi drugi. Učestvovala je na mnogim prevodilačkim seminarima i u projektu: Pronađeni u prevodu – Drugi susreti književnih prevodilaca u Gdanjsku, Poljska (2015); Prevodilački kolegijum – studijski program za prevodioce poljske književnosti u organizaciji Književnog instituta u Krakovu, zajedno sa Jagelonskim univerzitetom i Vilom Decije (2014); Prevodioci bez granica – međunarodni seminar za prevodioce u Vroclavu, Poljska (2013), kao i Prvi, Drugi, Treći i Četvrti svetski kongres prevodilaca poljske književnosti u Krakovu (2005, 2009, 2013).

HODOČAŠĆE

TIT ALEKSEJEV

Ovaj avanturistički roman Tita Aleksejeva prvi je roman u trilogiji. Priča je zasnovana na hronikama prvog krstaškog rata, smeštena u 11 vek i počinje deklaracijom Hodočašća Pape Urbana Drugog. Sluga Dieter, koji će kasnije postati vojnik, junak koji podseća na Volterovog Kandida, naćiće se usred velikog istorijskog događaja, kao svedok jedne ere. Dieter je junak koji ne pripada nigde ali je svuda prisutan. Interesantne meditativne vizije, unutrašnji monolozi i pitanje o tome koji ideali teraju ljude da idu kroz život i pate je filozofsko pitanje koje opseda ideju krstaškog rata. Roman govori prvenstveno o bitnosti međuljudskih odnosa, o lojalnosti, ljubavi, prijateljstvu. Kako bi napisao Hodočašće, Aleksejev je istaživao materijale deset godina i posetio glavna bojna mesta u svetoj zemlji, tako da roman, napisan sa tačnošću rekonstrukcije srednjovekovnog sveta, pripoveda priču o unutrašnjim vrednostima koja važe za sva vremena, bilo da je reč o srednjem veku ili današnjici, konflikte između Istoka i Zapada, veoma originalnim i živopisnim jezikom.

OBJAVLJENA: DECEMBAR 2018

TIT ALEKSEJEV

Tit Aleksejev je estonski pisac i istoričar, stručnjak za srednjovekovnu istoriju. Tit Aleksejev bavio se diplomatijom u Parizu i Briselu. Dobitnih je brojnih nagrada za književnost a 2010. godine za roman Hodočašće dobio je Evropsku nagradu za književnost čime je učvrstio svoj položaj jednog od najpoznatijih bugarskih savremenih pisaca kako u Bugarskoj tako i u Evropi.

 

JASMINA JOVANOVIĆ

Jasmina Jovanović (1969) diplomirala je na Odseku za bugarski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Sada je radi kao profesor bugarske književnosti i savremenog bugarskog jezika na istom odseku. Njen spisak prevedenih naslova obuhvata roman “Възвишение” Milena Ruskova, koji je osvojio EUPL (2017), roman „Krtica. Dolina cipela“ Borisa Hristova (2000), roman Svetlane Dičeve „Mona i Magelan” (2008), kao i voluminozan istorijski roman Valka Miševa „Izaslanik iz Levanta” (2014) i dela Kalina Terziskog. Autorka je bugarskih udžbenika za osnovnu školu i nekoliko publikacija u stručnim časopisima. Njen prevodilački rad uključuje niz pojedinačnih prevoda u časopisima, publikacijama i hrestomatijama. Naslov njenog magistarskog rada bio je „Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović” (Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović – književno poređenje).

 

 

LEPE STRANKINJE

MIRČA KATARESKU

Lepe strankinje zbirka je pripovedaka koje je autor Kataresku pisao za magazin Sedam Noći. Zbirka je puna humora i satire do te mere da se graniči sa grotesknim izrazom. U ovom triptihu Mirča oslikava apsurdne vinjete iz svakodnevnog živoa (kako iz Rumunije tako i iz drugih evropskih zemalja). On promišlja književni svet instrumentima pisca moraliste koji nikada ne zaboravlja i ne oprašta, naročito onda kada je reč o njegovim sopstvenim greškama. Pripovetke nisu samo filmovi o putovanju ispripovedani iskreno i jednostavno već jedan deo sveopšte ljudske komedije. Za ovu zbirku kratkih priča autor je dobio nagradu za najbolju knjigu 2014. godine u Španiji.

OBJAVLJENA: JANUAR 2019

MIRČA KATARESKU

Mirča Kataresku ponzati je rumunski pisac, eseista, i profesor književnosti na Univerzitetu u Bukureštu. Smatra se najboljim živim rumunskim piscem. Postao je svetski poznat svojim obimnim književnim stvaralaštvom a njegova dela objavljena su u trideset edicija i prevedena su na mnogo svetskih jezika. Dobitnik je mnogbrojnih nagrada za književnost kako u Rumuniji tako i u Moldaviji, Francuskoj i Italiji.

 

 

 

ILEANA URSU NENADOVIĆ

Ileana Ursu Nenadić (1954), pesnikinja i prevodilac, diplomirala je na Univerzitetu u Novom Sadu. Objavila je deset knjiga poezije (na rumunskom i srpskom jeziku). Dobitnica je brojnih nagrada za književni prevod: Pečat varoši sremskokarlovačke, nagrada Stražilovo za najbolju knjigu pesama, nagrada Lumine, nagrada Udruženja književnika Rumunije za najbolji prevod 2000, međunarodna nagrada za doprinos Vlaške književnosti i književnom prevodu, Orden Mihaja Emineskua u Rumuniji za doprinos kulturi, kao i Zlatna značka Republike Srbije. Članica je uredničkog odbora višejezičnih zbirki Vojvođanskog instituta za kulturu Most. Već je bila deo EACEA projekta za književni prevod 2016. godine, uz prevod knjige Mirče Kartareskua „Nostalgija”. Njen prijevod, „Antologije savremene rumunske poezije” objavljen je u Atini u sklopu velikog evropskog projekta predstavljanja književnosti . Bila je jedna od urednika časopisa za mlade Tribuna tineretului na rumunskom jeziku. Prevela je knjige savremenih rumunskih autora: Ana Blandijana, Mirče Dineskua, Ileane Malačoju, Karoline Ilike, Lilijane Ursu, Mihaja Emineskua i sastavila dvojezičnu „Antologiju savremene rumunske poezije napisane u Vojvodini” (ARKA Smederevo), „Antologiju legendi i bajki Rumuna u Vojvodini”, kao i zbornik radova „Pisci na granici”. Moderirala je dvojezično izdanje „Oglina” – „Ogledalo”.

SMRT ‒ POSLEDNJE UTOČIŠTE

HILARI MANTEL

Monumentalni roman o Francuskoj revoluciji koji nas vraća u prošlost, u vreme Dumasovog i Dikensovog pripovedanja. Tri glavna junaka Kamila, Maksimilijan i Žorž u ranoj su fazi organizovanja revolucije. Mantel osvetljava najličnije delove njihovih života; detinjstvo, ljubav, međuljudkse odnose, sve ono što će nam pomoći da sačinimo sliku o ovim junacima kao odraslim ljudima.
Smrt ‒ poslednje utočište je istorijska fikcija u svom najboljem obliku, sačinjena od spektra živopisnih junaka i (tamo gde je bilo moguće) njihovim izistinskih pripovedanja, uzetih iz njihovih govora i pisama. Ovaj obiman roman od skoro 800 stranica otkriva intimnu stranu francuske revolucije.

OBJAVLJENA: DECEBMAR 2019

HILARI MANTEL

Hilari Mantel jedna je od najpoznatijih savremenih engleskih književnica. Dvostruka je dobitnica nagrade Buker, što je čini prvom ženom kojoj je dva puta dodeljena ova prestižna nagrada.
Mantel piše dnevnike, kratke priče i romane. Smrt – poslednje utočište monumentalan je istorijski roman o Francuskoj revoluciji, obogaćen pismima i drugim zapisima iz tog vremena.

SLOBODANKA GLIŠIĆ

Slobodanka Glišić (1949) diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za svetsku književnost i teoriju književnosti. Magistrirala je na teoriji književnosti. Radi kao slobodni književni prevodilac od 1982. godine. Dobila je najprestižniju srpsku nagradu za prevođenje „Miloš Đurić“ za najbolji prevod u 2003. godini, za „Stanje poricanja: znati za zlodela i patnje” Stenlija Koena. Među neke od njenih prevoda spadaju: „Metastaze uživanja” Slavoja Žižeka (1996), „Godine obnove” Henrija Kisindžera (2000, koprevodilac), „Struktura i funkcija u primitivnom društvu” A. R. Redklif Brauna (1982), „Pevač priča” Alberta B. Lorda (1990), „Tumačenje kultura” Kliforda Gerca (1998), „Beli hotel” (1998) i „Šarlot“ (2001) D. M. Tomasa; „Kraj jedne ljubavne priče” Grejema Grina (2000), „Pogažen zavet” Roberta N. Belaha (2003), zbirka priča „Vi niste ovde stranac” Adama Hasleta (2004), „Kulturna intimnost” Majkla Hercfelda (2004), „Dobri doktor” Dejmona Galguta (2004), „Soko i orao: Crna Gora i Austrougarska, 1908–1914” Džona D. Tredveja (2005), „Špijuni” Majkla Frejna (2005), „Objava” Brajana Mura (2005), „Strategije genija. Sigmund Frojd, Leonardo da Vinči, Nikola Tesla” Roberta B. Diltsa, sveska III, (2008, s Dušanom Janićem i Slavicom Miletić), „Kucanje na nebeska vrata: Biblija i popularna kultura” Rolanda Boera (2008), „Krvava kiša” (2009) i „Povratak u Bolonju” (2010) Majkla Dibdina, „Raspad Jugoslavije na filmu : estetika i ideologija u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu” Pavla Levija (2009, sa Anom Grbić), „Šta je populizam?” Jan-Vernera Milera (2017), itd. Takođe, prevodila je brojne članke za ugledne književne časopise. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.