Kreativna Evropa

Kreativna Evropa podržava inicijative prevođenja i promovisanja književnih djela širom Evropske unije, s ciljem povećanja dostupnosti i čitalačke publike visokokvalitetne evropske književnosti. Prevod i objavljivanje „paketa“ književnih dela sa odabranih jezika i na odabrane jezike. Promociju prevedenog „paketa“, što podrazumieva i odgovarajuću upotrebu digitalnih tehnologija, kao i distribuciju i promociju ovih dela.
Ohrabruju se prevodi i promocije knjiga za koje su autori dobili Evropsku nagradu za književnost.

Ciljevi ovog programa su povećanje obima prevođenja i promovisanja čitalaštva visokokvalitetne evropske književnosti.

Evropska književnost danas:
univerzalne priče
o ličnim revolucijama

Književna migracija  ̶
Prostorna, vremenska i
duhovna dislokacija

Kad pređeš granicu
‒ izazovi odrastanja u ženskom telu
kroz evropsko žensko pismo

Evropska književnost danas:
univerzalne priče o ličnim revolucijama

Književna migracija  ̶
Prostorna, vremenska i duhovna dislokacija

Kad pređeš granicu ‒ izazovi odrastanja u ženskom telu kroz evropsko žensko pismo

Kreativna Evropa

Evropska književnost danas: univerzalne priče o ličnim revolucijama

Centralna ideja projekta „Evropska književnost danas: univerzalne priče o ličnim revolucijama“ je istraživanje odnosa pojedinca i istorije kroz književnost. Turbulentna evropska istorija – ratovi i pomirenja, migracije i naseljavanje, veliki ljudi i događaji – uvek su bili neiscrpna inspiracija za pisce starog kontinenta. Svako od odabranih dela govori o običnim ljudima i njihovim ličnim revolucijama protiv velikih društvenih i političkih problema i događaja.

 

Projekat uključuje šest autora iz šest različitih zemalja Evropske unije. Dva autora su dobitnici Evropske nagrade za književnost. Lista odabranih naslova uključuje jednu knjigu poezije, dve kolekcije kratkih priča i tri novele. Svi autori dobitnici su značajnih nagrada za svoj rad: Litvanac Osvald Zebris  i Tit Aleksejev iz Estonije dobili su evropsku nagradu za književnost za romane U senci petlovog brda i Hodočašće. Jedan od značajnih ciljeva ovog projekta je predstavljanje čitalačkoj publici u Srbiji celokupnu nepoznatu književnost malih baltičkih zemalja, Letonije i Estonije. Drugi književnik iz baltičkog regiona je Poljak, pesnik Eugenijuš Tkačišin Dicki dobitnik „Nike“ i „Gdynia“ književnih nagrada. Njegova dela adaptirana su u predstave i igrana širom Poljske. Svetski poznata engleska spisateljica Hilari Mantel; njen roman Smrt – poslednje utočište predstavlja početak jedne od zanimljivijih karijera u evropskoj savremenoj književnosti. Mirča Kartaresku je verovatno najveći savremeni rumunski pisac, što je dokazao nagrađenom knjigom Lepe strankinje. Judit Sanislo je nova književna zvezda iz Mađarske. Sa zbirkom kratkih priča Pušta da uđem već je od strane kritike zaslužila titulu najtalentovanije mlade književnice u zemlji: dobitnica je Đerđi Petri 2015. godine i Pal Bekeš 2017. godine.

Pušta me da uđem

Judit Sanislo

Uspeh koji je autorka postigla sa knjigom Pušta me da uđem doneo joj je titulu najtalentovanije mlade autorke u Mađarskoj od strane književne kritike. Povezujući se sa čitaocima na veoma intiman način ova knjiga je jedna od najoriginalnijih knjiga objavljenih u Mađarskoj u poslednjih nekoliko godina. Sastoji se od veoma kratkih priča, neke od njih su se približile poeziji, napisane jednostavnim i britkim jezikom. Ova jedinstvena zbirka pripovedaka oslikava ženu u njenim tridesetim godinama, njene svakodnevne izazove, život u kancelariji, usamljenost u vezama. Ove priče pozivaju nas da zavirimo u svakodnevni život njihovih junaka, a autorka je osetila koje su to emocije i problemi sa kojima čitalac može da se poistoveti. Svojom knjigom autorka komunicira sa čitaocima ne gubeći književne kvalitete svog pisanja. Konstantno nas podseća na male stvari u životu koje u njenim rukama mogu postati velike i dati nam jednu novu perspektivu o svetu u kome živimo. Zbog autorkinog interesovanja za svakodnevni život i zbog humora koji je prisutan u njenom pisanju, kritika je neretko naziva istočnoevropskihm ženskim Džonatanom Frenzenom.

Knjiga objavljena: avgust 2018

Judit Sanislo

Judit Sanislo (1977) jedna je od najpoznatijih savremenih mađarskih spisateljica, dobitnica mnogobrojnih prestižnih nagrada kao što su nagrada Đerđi Petri 2015. godine i Pal Bekeš 2017. godine.

Marija Cindori Šinković

Marija Cindori Šinković (1950) predaje mađarski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osam godina bila je šef Katedre za hungarologiju. Radila je na Institutu prvo kao stručnjak za  hungarologiju na projektu Komparativna studija srpske književnosti, a kasnije na projektu Istorija srpske književne periodike XX veka. Doktorirala je na temu „Endre Adi u srpskoj književnosti 1906–2006.” na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je kao kontrastivni lektor na trotomnom mađarsko-srpskom rečniku za Institut za hungarologiju u Novom Sadu. Između ostalih, prevela je sledeća dela: „Tursko ogleedalo” dobitnika EUPL Viktora Horvata (2009), „Srećni sever” Kuna Arpada (2016), „Portret majke u američkom ramu” Mikloša Vajde (2009), „Književnost istočnoevropske avangarde” Endrea Bojtara (1977), „Avangarda – neoavangarda” Mikloša Sabolčija (1972), „Preparirani varvarin” Gergelja Peterefija (2017), „Sve bliže moru” Jožefa Guljaša (1980), kao i „Okovi strpljenja” Endre Adija (2012). Učestvovala je na nekoliko desetina naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Članica je Matice srpske, Međunarodnog hungarološkog društva, kao i pridružena članica Mađarske akademije nauka. Njena polja interesovanja su srpsko-mađarske književne veze, književnost i književna periodika, estetika i savremena književna pitanja.

U senci petlovog brda

Osvalds Zebris

Smeštajući svoj roman u prošlost, tačnije u 1905 godinu, Osvald Zebris smestio je svog junaka, ruskog cara, u napetu atmosferu pred revoluciju. Zebris je kreirao svet pun tenzije i junake koji žive na ivici egzistencije. Priroda rata je takva da deli ljude i tera ih na izbor koji nisu želeli da naprave, na čijoj strani će se boriti, u situacijama koje im nisu uvek jasne. Rudolf Rezniks junak je kontemplacije prošlosti i budućnosti koji je u konstantnoj potrazi za samooproštajem i unutarnjim mirom. Situacije kao što su kidnapovanje dece koje je rasturilo dve porodice koje se bore da razumeju ko je krivac u revoluciji u kojoj su obe strane žrtve čine ovaj narativ dinamičnim i kontemplativnim u isto vreme.
Zebris pripoveda priču bitnog istorijskog trenutka za litvanski narod, momenat formiranja njihove suverene istorije, nikada ne zaboravljajući običnog čoveka. Ova veličanstvena knjiga pruža istorijski upliv u situaciju u Rigi, ali možda i bitnije ‒ u stanje svesti njenih naseljenika, markirajući jedan od najvažnijih trenutaka u njihovoj istoriji.

Knjiga očekivana: oktobar 2018

Osvalds Zebris

Osvalds Zebris (1975) je litvanski pisac i novinar koji je već svojom debitantskom zbirkom pripovedaka osvojio Litvansku književnu nagradu za najbolju debitantsku knjigu 2010. godine. Sa svojim romanom U senci petlovog brda, Osvald Zebris osvojio je Evropsku nagradu za književnost i time postao jedan od najznačajnijih modernih litvanskih, ali i evropskih, pripovedača

Aleksandar Šurbatović

Aleksandar Šurbatović (1973) diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za komparativnu književnost i teoriju književnosti, gde mu je specijalnost bila američka književnost XIX veka. Radi kao prevodilac od 2003. i ima veliko iskustvo u prevođenju sa engleskog na srpski. Radio je kao urednik za stranu književnost u srpskim izdavačkim kućama kao što su DeretaFilip VišnjićMali vrt, tako da je neprekidno u vezi s novim tokovima u savremenoj svetskoj književnosti, a naročito s pitanjima prevodne književnosti. Neki od naslova koje je preveo na srpski su: „Ja sam niko! A ti, ko si?”, pesme Emili Dikinson; „Drevni Egipat” Šarlot But; „Šapat krošnji u ukletoj četvrti” Ahmeta Umita; „Putopisi” Henrija Džejmsa; „Gresi kuće Bordžija” Sare Bauer, „1001 album koji moraš da čuješ pre nego što umreš” Roberta Dimerija (urednik); „Antički Rim” Reja Lorensa; „Kako odgajati tinejdžere” T. Vulfa i S. Franksa. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Takođe je i nagrađivani pisac budući da je napisao dva romana i dve zbirke pesama. Povremeno piše kolumne za istaknute srpske novine kao što je Politika.

Stvarno i nestvarno postaje jedno telo. 111 pesama

Eugenijuš Tkačišin Dicki

Zbirka poezije Stvarno i nestvarno postaje jedno telo. 111 stihova, objavljena je nakon što je autor primio značajne nagrade za svoje životno delo. Pesme su organizvoane hronološki, po temama, u cilju da se prate autobiografski detalji autorovog života. Inicijalne pesme govore o detinjstvu pod Svojetskim Savezom. To je čudan, hladan poetski svet pun kovanica i toponima. Pesnik oslikava ništavilo, u lavirintu ponovljenih reči (vetar, kiša, blato, bolest, kosti) i fraza, ali nisu one ključ vrata koja vode unutar i napolje, već tačke konvergencije različitih delova ove začudne poetske građevine.
Dickijeva poezija istražuje i redefiniše veze između smrti i erotskog, stvarnog i nestvarnog. Pesnik ima nesvakidašnju sposobnost da prezentuje strašne probleme i sistuacije na majstoski, neverovatnim stilskim postupcima.

Knijga objavljena: novembar 2018

Eugenijuš Tkačišin Dicki

Eugenijuš Tkačišin Dicki (1962) jedan je od najpriznatijih poljskih pesnika, dobitnik mnogih prestižnih književnih nagrada. Dicki je do sada objavio sedamnaest knjiga poezije od kojih je svaka odlično prihvaćena kako od strane čitalačke publike tako i od strane kritike. Po njegovim knjigama igrane su predstave u pozorištima.

Milica Markić

Milica Markić (1966) ima više od 20 godina iskustva u prevođenju s poljskog na srpski. Diplomirala je 1991. na Odseku za polonistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 2004. godine. Objavljeni prevodi: „Bez tebe” Ane Avgustinjak (2017), „Dželat bez maske” Andžeja Burse (2016), „Nekuda dalje, negde drugde” Darijuša Čaje (2016), „Aleja nezavisnosti” Kšištofa Varge (2015), „Sanatorijum u senci peščanika” Bruna Šulca (2014), „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” Olge Tokarčuk (2014), „Kritički muzej” Pjotr Pjotrovski (2013), „Trunje” Kšištofa Varge (2013), „Naša erotska drama” Vitolda Gombroviča (2013), „Transatlantik” Vitolda Gombroviča (2013), „Pamtivek i druga doba” Olge Tokarčuk (2013), „Ljubav i odgovornost” Karola Vojtile (2013), „Vatreno krštenje” Andžeja Sapkovskog (2012), „Gulaš od turul ptice” Kšištofa Varge (2011), „Beguni” Olge Tokarčuk (2010), „Pornografija” Vitolda Gombroviča (2010), „Sećanje i identitet” Karola Vojtile (2008), „Svirka na mnogo bubnjeva” Olge Tokarčuk (2004), „U pustinji i prašumi” Henrika Sjenkjeviča (2003), „Traganje za kućom” Olge Tokarčuk (2002), i mnogi drugi. Učestvovala je na mnogim prevodilačkim seminarima i u projektu: Pronađeni u prevodu – Drugi susreti književnih prevodilaca u Gdanjsku, Poljska (2015); Prevodilački kolegijum – studijski program za prevodioce poljske književnosti u organizaciji Književnog instituta u Krakovu, zajedno sa Jagelonskim univerzitetom i Vilom Decije (2014); Prevodioci bez granica – međunarodni seminar za prevodioce u Vroclavu, Poljska (2013), kao i Prvi, Drugi, Treći i Četvrti svetski kongres prevodilaca poljske književnosti u Krakovu (2005, 2009, 2013).

Hodočašće

Tit Aleksejev

Ovaj avanturistički roman Tita Aleksejeva prvi je roman u trilogiji. Priča je zasnovana na hronikama prvog krstaškog rata, smeštena u 11 vek i počinje deklaracijom Hodočašća Pape Urbana Drugog. Sluga Dieter, koji će kasnije postati vojnik, junak koji podseća na Volterovog Kandida, naćiće se usred velikog istorijskog događaja, kao svedok jedne ere. Dieter je junak koji ne pripada nigde ali je svuda prisutan. Interesantne meditativne vizije, unutrašnji monolozi i pitanje o tome koji ideali teraju ljude da idu kroz život i pate je filozofsko pitanje koje opseda ideju krstaškog rata. Roman govori prvenstveno o bitnosti međuljudskih odnosa, o lojalnosti, ljubavi, prijateljstvu. Kako bi napisao Hodočašće, Aleksejev je istaživao materijale deset godina i posetio glavna bojna mesta u svetoj zemlji, tako da roman, napisan sa tačnošću rekonstrukcije srednjovekovnog sveta, pripoveda priču o unutrašnjim vrednostima koja važe za sva vremena, bilo da je reč o srednjem veku ili današnjici, konflikte između Istoka i Zapada, veoma originalnim i živopisnim jezikom.

Knjiga objavljena: decembar 2018

Tit Aleksejev

Tit Aleksejev je estonski pisac i istoričar, stručnjak za srednjovekovnu istoriju. Tit Aleksejev bavio se diplomatijom u Parizu i Briselu. Dobitnih je brojnih nagrada za književnost a 2010. godine za roman Hodočašće dobio je Evropsku nagradu za književnost čime je učvrstio svoj položaj jednog od najpoznatijih bugarskih savremenih pisaca kako u Bugarskoj tako i u Evropi.

Jasmina Jovanović

Jasmina Jovanović (1969) diplomirala je na Odseku za bugarski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Sada je radi kao profesor bugarske književnosti i savremenog bugarskog jezika na istom odseku. Njen spisak prevedenih naslova obuhvata roman “Възвишение” Milena Ruskova, koji je osvojio EUPL (2017), roman „Krtica. Dolina cipela“ Borisa Hristova (2000), roman Svetlane Dičeve „Mona i Magelan” (2008), kao i voluminozan istorijski roman Valka Miševa „Izaslanik iz Levanta” (2014) i dela Kalina Terziskog. Autorka je bugarskih udžbenika za osnovnu školu i nekoliko publikacija u stručnim časopisima. Njen prevodilački rad uključuje niz pojedinačnih prevoda u časopisima, publikacijama i hrestomatijama. Naslov njenog magistarskog rada bio je „Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović” (Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović – književno poređenje).

Lepe strankinje

Mirča Kataresku

Lepe strankinje zbirka je pripovedaka koje je autor Kataresku pisao za magazin Sedam Noći. Zbirka je puna humora i satire do te mere da se graniči sa grotesknim izrazom. U ovom triptihu Mirča oslikava apsurdne vinjete iz svakodnevnog živoa (kako iz Rumunije tako i iz drugih evropskih zemalja). On promišlja književni svet instrumentima pisca moraliste koji nikada ne zaboravlja i ne oprašta, naročito onda kada je reč o njegovim sopstvenim greškama. Pripovetke nisu samo filmovi o putovanju ispripovedani iskreno i jednostavno već jedan deo sveopšte ljudske komedije. Za ovu zbirku kratkih priča autor je dobio nagradu za najbolju knjigu 2014. godine u Španiji.

Knjiga objavljena: januar 2019

Mirča Kataresku

Mirča Kataresku ponzati je rumunski pisac, eseista, i profesor književnosti na Univerzitetu u Bukureštu. Smatra se najboljim živim rumunskim piscem. Postao je svetski poznat svojim obimnim književnim stvaralaštvom a njegova dela objavljena su u trideset edicija i prevedena su na mnogo svetskih jezika. Dobitnik je mnogbrojnih nagrada za književnost kako u Rumuniji tako i u Moldaviji, Francuskoj i Italiji.

Ileana Ursu Nenadić

Jasmina Jovanović (1969) diplomirala je na Odseku za bugarski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Sada je radi kao profesor bugarske književnosti i savremenog bugarskog jezika na istom odseku. Njen spisak prevedenih naslova obuhvata roman “Възвишение” Milena Ruskova, koji je osvojio EUPL (2017), roman „Krtica. Dolina cipela“ Borisa Hristova (2000), roman Svetlane Dičeve „Mona i Magelan” (2008), kao i voluminozan istorijski roman Valka Miševa „Izaslanik iz Levanta” (2014) i dela Kalina Terziskog. Autorka je bugarskih udžbenika za osnovnu školu i nekoliko publikacija u stručnim časopisima. Njen prevodilački rad uključuje niz pojedinačnih prevoda u časopisima, publikacijama i hrestomatijama. Naslov njenog magistarskog rada bio je „Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović” (Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović – književno poređenje).

Smrt ‒ poslednje utočište

Hilari Mantel

Monumentalni roman o Francuskoj revoluciji koji nas vraća u prošlost, u vreme Dumasovog i Dikensovog pripovedanja. Tri glavna junaka Kamila, Maksimilijan i Žorž u ranoj su fazi organizovanja revolucije. Mantel osvetljava najličnije delove njihovih života; detinjstvo, ljubav, međuljudkse odnose, sve ono što će nam pomoći da sačinimo sliku o ovim junacima kao odraslim ljudima.
Smrt ‒ poslednje utočište je istorijska fikcija u svom najboljem obliku, sačinjena od spektra živopisnih junaka i (tamo gde je bilo moguće) njihovim izistinskih pripovedanja, uzetih iz njihovih govora i pisama. Ovaj obiman roman od skoro 800 stranica otkriva intimnu stranu francuske revolucije.

Knjiga objavljena: decembar 2019

Hilari Mantel

Hilari Mantel jedna je od najpoznatijih savremenih engleskih književnica. Dvostruka je dobitnica nagrade Buker, što je čini prvom ženom kojoj je dva puta dodeljena ova prestižna nagrada.
Mantel piše dnevnike, kratke priče i romane. smrt – poslednje utočište monumentalan je istorijski roman o Francuskoj revoluciji, obogaćen pismima i drugim zapisima iz tog vremena.

Slobodanka Glišić

Slobodanka Glišić (1949) diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za svetsku književnost i teoriju književnosti. Magistrirala je na teoriji književnosti. Radi kao slobodni književni prevodilac od 1982. godine. Dobila je najprestižniju srpsku nagradu za prevođenje „Miloš Đurić“ za najbolji prevod u 2003. godini, za „Stanje poricanja: znati za zlodela i patnje” Stenlija Koena. Među neke od njenih prevoda spadaju: „Metastaze uživanja” Slavoja Žižeka (1996), „Godine obnove” Henrija Kisindžera (2000, koprevodilac), „Struktura i funkcija u primitivnom društvu” A. R. Redklif Brauna (1982), „Pevač priča” Alberta B. Lorda (1990), „Tumačenje kultura” Kliforda Gerca (1998), „Beli hotel” (1998) i „Šarlot“ (2001) D. M. Tomasa; „Kraj jedne ljubavne priče” Grejema Grina (2000), „Pogažen zavet” Roberta N. Belaha (2003), zbirka priča „Vi niste ovde stranac” Adama Hasleta (2004), „Kulturna intimnost” Majkla Hercfelda (2004), „Dobri doktor” Dejmona Galguta (2004), „Soko i orao: Crna Gora i Austrougarska, 1908–1914” Džona D. Tredveja (2005), „Špijuni” Majkla Frejna (2005), „Objava” Brajana Mura (2005), „Strategije genija. Sigmund Frojd, Leonardo da Vinči, Nikola Tesla” Roberta B. Diltsa, sveska III, (2008, s Dušanom Janićem i Slavicom Miletić), „Kucanje na nebeska vrata: Biblija i popularna kultura” Rolanda Boera (2008), „Krvava kiša” (2009) i „Povratak u Bolonju” (2010) Majkla Dibdina, „Raspad Jugoslavije na filmu : estetika i ideologija u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu” Pavla Levija (2009, sa Anom Grbić), „Šta je populizam?” Jan-Vernera Milera (2017), itd. Takođe, prevodila je brojne članke za ugledne književne časopise. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Kreativna Evropa

Književna migracija  ̶  Prostorna, vremenska i duhovna dislokacija

Projekat „Književna migracija: prostorna, vremenska i duhovna dislokacija“ problematizuje odnos između otuđenja i ponovnog rođenja književnih heroja, ali i autora koji stvaraju / žive u okruženju u koje su pristigli i koje je transformisano u drugi kulturni kontekst.

 

Tokom svoje burne istorije s čestom promenom granica, stari kontinent prolazi kroz mnoge migracije ljudi – od evropskih do drugih zemalja u svetu, i sa različitih kontinenata u Evropu – što je dalo plodno tle za umetničko stvaralaštvo koje se bavi problemom identiteta u okruženju koje se ne može nazvati mestom rođenja, bilo zbog toga što su se granice nacija promenile ili zbog toga što se promenio lični stav autora ili protagonista prema okruženju u kojem su odrastali.

 

Srbija i druge zemlje su bile prostor takvih događaja, a takvo nestabilno istorijsko nasleđe motivisalo je autore da pišu o sopstvenim migracijama i nemogućnosti da precizno odrede svoju vlastitu zemlju. Verujemo da je aktuelnost ovog pitanja u našoj zemlji izazvala značajan interes za te teme i da će čitaoci sigurno biti radoznali i saosećajni sa sličnim situacijama iz evropske književne produkcije koja se može upoređivati kroz čitav 20. i 21. vek.

 

Svaka izabrana knjiga govori o prostornoj, vremenskoj i duhovnoj dislokaciji uslovljenoj političkim događajima i ličnim tragedijama. Projekat se sastoji od knjiga sedam autora iz sedam različitih zemalja Evropske unije. Autor knjige „Gogoli disko“ osvojio je prestižnu Evropsku nagradu za književnost. Projekat obuhvata četiri romana, kolekciju pesama i dve zbirke kratkih priča. Svi odabrani autori su dobitnici istaknutih kulturnih nagrada u svojim zemljama, a njihov rad je preveden na mnoge jezike.

Godine obrnutim redosledom

Nadija Teranova

Godine obrnutim redosledom predstavlja najvažniju knjigu Nadije Teranove, svetski poznate autorke koja konačno stupa i na srpsku književnu scenu.Njen roman je smešten u Mesinu i prikazuje dva glavna junaka koji kroz svoje karaktere oslikavaju kako svoje porodice tako i društveno političke podele i vladajuće ideologije.

Ispripovedan nepretencioznim ali poetskim jezikom ovaj nežni roman beskompromisno će progovoriti o narkomaniji, moralnom posrnuću i posledicama ovakvog života.

Knjiga objavljena: oktobar 2019

Nadija Teranova

je italijanska autorka koja je diplomirala psihologiju i doktorirala savremenu istoriju. Teranova je jedna od najpoznatijih savremenih italijanskih spisateljica i dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada kao što su Marijele Ventre nagada, nagrada Laura Orvijeto, Premio Vjadana Đovani nagrada i mnoge druge.

Anita Vučo

Anita Vučo od 1991. godine živi i radi u Italiji gde je na univerzitetu La Sapienca diplomirala strane jezike i književnost, a zatim odbranila doktorat iz Filologije i komparativnih književnosti srednjoistočne Evrope tezom na temu Danilo Kiš: l’enigma della lettera („Danilo Kiš: enigmatičnost slova”), o važnosti jevrejske kulture za piščevu poetiku. Objavila je više priča na italijanskom jeziku i zbirku poezije Parole blu („Plave riječi”), koju je nedavno beogradski Albatros Plus priredio i u dvojezičnom izdanju. Prevodi: „Var” Saše Stojanovića, „Stakleni zid” (Il muro di vetro) Vladimira Tasića, „Mi različiti” (Noi diversi) Veselina Markovića, „Jaz” (La voragine) Darka Tuševljakovića. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Imigracije

Kaja Malanovska

Zbirka priča Kaje Malanovske Imigracije neverovatan je spoj najrazličitijih putovanja, duhovnih i telesnih, koji zajedno daje koherentnu i nedeljivu zbirku priča. U ovim pričama susrešćemo se sa dreg kraljicom, opsesivnom očinskom figurom, studentkinjom iz indije, poljskom imigrantkinjom. Naratorka veoma ličnim i neretko bolnim glasom progovara o ostavljanju kuće, o novim predelima koji ne donose ništa što može zaista prodrmati čoveka, o domu koji on uvek u sebi nosi nesposoban da se reši svojih korena i nesposoban da tako iskorenjen luta po svetu. Ove priče će vas uvesti u svet pun prenaglašenih emocija, ludačkih osobenosti i duhovite autoironije.

Knjiga objavljena: oktobar 2019

Kaja Malanovska

Kaja Malanovska je poljska spisateljica i novinarka. Malanovska je nominovana za neke od najprestižnijih poljskih nagrada za književnost kao što su nagrade Nike i Politika. Kao autorka srednje generacije, već je stekla veliku popularnost kod čitalačke publike i smatra se jednom od najčitanijih spisateljica savremene poljske
književne scene.

Anđelija Jočić

Anđelija (Anđa) Jočić (1963) rođena je i živi u Beogradu. Prevodi sa engleskog i poljskog jezika. Do sada je prevela trideset knjiga sa engleskog jezika, uglavnom romana za decu, uključujući i autore poput Šile Kicinger, Tonija Bredmana, Majkla Morpurga, Aleksandra Mekol Smita, Sali Gardner. Anđelija je prevela i jedanaest knjiga sa poljskog jezika, između ostalih prevela je literarna ostvarenja autora kao što su Ščigjelski, Vitek, Terakovski, Maleški, Bručkovski i mnogi drugi.
Trenutno radi u oblasti neformalnog obrazovanja dece i edukatora, u oblastima učenja jezika, kreativnih procesa i
drame u obrazovanju kao i interkulturalnog učenja.

Ideoluzije

Jasmin B. Frelih

Retko ko pokuša da majmuna svoje ideologije pogleda pravo u oči. To nije prirodan impuls, zahteva napor, i malo ludila. Junaci Frelihovih priča u knjizi Ideoluzije, svaki na svoj način, postavljeni su u situacije u kojima je taj pogled neizbežan. Nama je pak data štoperica u ruke: merimo dužinu pogleda.

 

Egzistencija katastrofe, gnojni otok jednog obećanja. Nečija ruka je uvek u mom džepu, uvek mi neko vuče slinac iz nosa. Osećam se golo. Nisam htela ovakva u svet. Ovakav svet nisam očekivala. Paralizujem se. Skladištim energiju, hoću da te raznesem. Drugačije bih to ja. Ko ne bi hteo drugačije? Kome je sve ovo u redu? Ujedala bih. Kidala kravate. Ogavni kreteni! Ko mi je začarao svet? Zašto ga niste ostavili na miru? Vičem, dubim, grebem, povlačim u sebe, biće naš. Pomoću kalupa izlivam kipove požude.

Knjiga objavljena: oktobar 2019

Jasmin B. Frelih

Jasmin B. Frelih (1986, Kranj) studirao je komparativnu književnost i istoriju na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Njegov prvi roman Na/pola (Na/pol) objavljen je 2013. godine u Cankarjevoj založbi. Za ovaj roman Frelih je dobio nagradu Evropske unije za književnost, nagradu za najbolji prvenac, a knjiga se našla i u užem izboru za najbolji slovenački roman i najbolju slovenačku knjigu. Roman je preveden na engleski, holandski, mađarski, hrvatski, a u prevodu Ane Ristović roman je objavljen i kod nas 2019. godine u izdavačkoj kući Zavet. Frelihova knjiga priča Ideoluzije izašla je 2015. godine u Literaturi, a knjiga eseja o savremenoj književnosti Bleda sloboda, za koju je dobio Rožančevu nagradu, 2018. godine u Cankarjevoj založbi. Frelih prevodi uglavnom američke pisce, a među njegovim prevodima slovenačke poezije i proze na engleski posebno se ističu Cankarove Slike iz snova. Živi i radi u Ljubljani.

Ivan Antić

Ivan Antić (Jagodina, 1981) studirao je filozofiju i srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću u Beogradu. Objavio je knjige kratkih priča Tonus (Prva knjiga Matice srpske, 2009) i Membrane, membrane (Kulturni centar Novi Sad, 2016, Cankarjeva založba, 2019). Prevodi sa slovenačkog (Blatnik,Šalamun, Šteger, Kosovel, Perat, Hrs Pandur, Sinanović, Dovjak i dr.). Uredio je nekoliko knjiga u izdanju SKC Danilo Kiš. Od 2012. godine živi i radi u Ljubljani.

Vreme svinga

Zejdi Smit

Izdavačka kuća Areté s ponosom vam predstavlja… Zvuči kao kliše, ali na ovu knjigu jesmo naročito ponosni. Objavljena je početkom godine, u okviru programa „Kreativna Evropa”, i prava je perjanica – šarena, vrcava, vrtoglava, razigrana. Reč je o romanu „Vreme svinga” proslavljene britanske književnice Zejdi Smit. Ukrštajući priču iz detinjstva s pričom iz odraslog doba, ova knjiga plete svoju radnju tako da uvlači čitaoca u svaki period, svako mesto o kojem govori – od siromašnije londonske četvrti gde se dve devojčice upoznaju u školi plesa i postaju najbolje drugarice, do svetlosti Njujorka gde jedna od njih odlazi da radi, do šarenila afričkog sela gde svetska megazvezda Ejmi osniva školu za devojčice, i nazad u stari kraj nakon dosta godina. Međutim, osim blistave strane, svaki narativ ima i svoju tamnu poleđinu.

Knjiga objavljena: januar 2020

Zejdi Smit

Zejdi Smit napisala je romane Beli zubiSakupljač autogramaO lepotiSeverozapadVreme svinga. Autor je i nekoliko zbirki priča i eseja. Izabrana je za članicu Kraljevskog književnog udruženja 2002. godine. 2003. našla se na spisku dvadeset najboljih mladih britanskih književnika časopisa Granta, i ponovo 2013. godine. Roman Beli zubi osvojio je brojne književne nagrade. Neke od njih su Džejms Tajt Blek memorijalnu nagradu, Vajtbredovu nagradu za najbolji prvi roman i Gardijanovu nagradu za prvu knjigu. O lepoti bio je u užem izboru za nagradu Man Buker i osvojio je Orandž nagradu za fikciju, a Severozapad je bio na užem spisku za Bejlisovu nagradu za najbolju književnicu. Zejdi Smit trenutno predaje književnost na Njujorškom univerzitetu i član je Američke akademije za umetnost i književnost.

Irina Vujičić

Irina Vujičić (Beograd, 1980) diplomirala je klasične nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se prevođenjem od 2004. godine. Neki od njenih prevoda su romani Džeparoš Sare Voters, trilogija Budika Mande Skot, Miris Radike Dža, Nežna je noć Skota Ficdžeralda, Skrivena lica Salvadora Dalija. Napisala je tri serijala knjiga za decu. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Čas kada se budimo zajedno

Kirmen Uribe

Karmele Uresti je građanski rat iznenadio u rodnoj Ondaroi. Dok ostali žitelji beže u izgnanstvo, ona odlučuje da ostane i brine o ranjenicima pokušavajući da oslobodi oca, koga su zarobili. Pred kraj rata je primorana da napusti svoju zemlju i krene put Francuske, gde će postati jedan od ambasadora baskijske kulture. Tamo će upoznati budućeg supruga, muzičara Čomina Letamendija. Zajedno će preći pola Evrope pre nego što pobegnu u Venecuelu, dok su im Nemci za petama.
Istorija će se ponovo umešati u njihov život. Kada Čomin odluči da se priključi baskijskoj tajnoj službi, porodica se usred Drugog svetskog vrata vraća u Evropu, gde će se on posvetiti špijunaži protiv nacista sve dok ga ne uhapse u Barseloni, u vreme diktature čiji kraj neće dočekati živ. Karmele će morati da rizikuje i ode, ovog puta sama, sa slepom nadom onoga ko za sobom ostavlja najvrednije što ima.
Veliki roman o baskijskoj, španskoj i evropskoj istoriji od XX veka do danas.
Ratna, istorijska i ljubavna tematika besprekorno se prožimaju u ovom romanu ispripovedanom visokim književnim stilom.
Autor Kirmen Uribe uspeo je da napiše delo koje kada se bavi istorijom i faktografijom veoma je pedantno. A kada se bavi junacima i fabulom neodoljivo je zanimljivo.  Opisujuću borbu Baskijaca za nezavisnost u Španiji pod Frankom, autor nam pruža sagu o nekoliko generacija jedne porodice koju sudbina vodi od Španije, preko Francuske do Sjedinjenih Država.

Knjiga objavljena: jul 2020

Kirmen-Uribe-arete

Kirmen Uribe

Kirmen Uribe (1970, Ondaroa, Baskija, Španija) pesnik i romansijer. Pored pisanaj, bavi se i prevođenjem i multimedijalnim projektima (kombinuje književnost sa drugim umetničkim disciplinama). Na baskijski jezik preveo je dela Rejmonda Karvera, Silvije Plat, An Sekston, Mahmuda Darviša i Vislave Šimborske. Dopisnik je mnogih uglednih časopisa, među kojima je i Njujojrker.
Za svoj prvi roman Bilbao-Njujojrk-Bilbao dobio je prestižnu špansku Nacionalnu nagradu za prozu 2009. (Premio Nacional de Narrativo), koju dodeljuje Ministarstvo kulture Španije, Nacionalnu baskijsku nagradu kritike 2008. (Premio Nacional de la Critica), kao i nagrade Fondacije Ramon Rubjal (Premio de la Fundacion Ramon Rubial) i nagradu Udruženja baskijskih knjižara (Premio del Gremio de Libreros de Euskadi). Drugi roman Kirmena Uribea,  Ono što pokreće svet (Lo que mueve el mundo) objavljen je 2013. godine i z akratko vreme je doživeo nekoliko izdanja. 

Nataša Vujnović

Nataša Vujnović rođena je u Beogradu, gde je diplomirala na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta. U svet prevodilaštva ušla je preko televizije da bi kasnije otkrila i čari književnog prevođenja. Radi za Radio-televiziju Srbije i uživa u svakoj prilici da uroni u svet knjiga gde se oseća najbolje. Od 2010. član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Neki od objavljenih prevoda: Zbrka u Barseloni Eduardo Mendosa, Gde ptica peva najlepše Alehandro Hodorovski, Sin crnog četvrtka, Alehandro Hodorovski, Čas kada se budimo zajedno, Kirmen Uribe.

Oni u tami

Venus Kuri-Gata

Poezija libansko-francuske pesnikinje Venus Kuri-Gata, ovenčana brojnim nagradama i pohvalama kritike, predstavlja poetski most koji autorka uspostavlja između tradicije i kulture Istoka sa kojeg je potekla i Zapada na koji je utekla.
Centralno mesto njene pesničke zbirke Oni u tami predstavlja motiv smrti, kome se ona često vraća u svom stvaralaštvu, osetivši ga na svojoj koži najpre u Libanskom građanskom ratu, a zatim i kroz gubitak svog supruga.
Kuri-Gata uspeva da večito natkriljujućoj energiji tanatosa udahne jednu drugačiju vrstu osećajnosti kroz povezivanje sa florom i faunom Mediterana, kao reflektorima stihije prirodne sile pod čijom smo neumljivom i nepristrasnom vlašću. Obrede svakodnevnog života u koje je svako rođenjem iniciran pesnikinja predstavlja i vrednuje kao individualnu sakralnost i svrhu koja nam neretko tužno promiče. Polja, padine i klance seoskog krajolika kroz svoj upadljivo gust i simboličan jezik pretvara u baklje reči i simbola čija svetlost treba da dopre do tamnih mesta čovekovog bitisanja i pruži veru u pobedu na njegovom prolaznosti i tragičnosti.
Tako život u njenim pesmama paradoksalno uspeva da bude lep, fantastičan i bogat, čak i kada se zazorno i bespomoćno gleda na njega.

Knjiga objavljena: jul 2020

Venus Kuri-Gata

Autorka preko 16 zbirki pesama i 20 romana. Njene knjige prevedene su na arapski, holandski, nemački, italijanski i ruski jezik, dok ona prevodi arapsku književnost na francuski. Dobitnica je više književnih priznanja, od kojih su neka nagrada Apoliner (1980), nagrada Malarme (1987) i nagrada Gonkur za celokupno delo (2011).
Venus Kuri-Gata živi u Parizu od 1973. godine i smatra se da je jedno od najvećih imena savremene francuske književnosti, ali i pored toga u njenim delima se oseća čvrsta povezanost sa svojim korenima i Libanom. Iz tog razloga ona čitaocima priređuje putovanja kroz tekst u kom se Istok i Zapad skoro uvek prepliću, tako da se koncpepcije i shvatanje sveta i jedne i druge strane ili surpostavljenje ili tesno vezane. Ona takođe meša jezik jedna i drugog sveta, koristeći arapske izraze u sklopu francuskog jezika. 

Slobodan Ivanović

Slobodan Ivanović (1988, Nikšić), autor jedne knjige poezije – Osobine (Knjižuljak, 2014). Prevodilac je sa francuskog i engleskog. Između ostalih, preveo je sledeće naslove: Žoslin Sosje – Padala je kiša ptica (Dereta 2017), Klodin Dimon – Anabioza (Dereta, 2016), Rejčel Korbet – Moraš da promeniš svoj život (Dereta, 2019), Mark Vernon – Platonovi podkasti (Dereta, 2016), Rijad Satuf – Esterin Dnevnik (LOM, 2018).

Gogoljev disko

Pavo Matsin

„Gogoljev disko“ smešten je u blisku budućnost (ili paralelni svet) u kojoj je carska Rusija okončala estonsku nezavisnost i Estonci su postali manjina u sopstvenoj domovini.
Ipak, delo se ne fokusira na nacionalnoj apokalipsi, već na to kako ruski književni klasik, Nikolaj Gogolj (koji je ustao iz mrtvih) posećuje pastoralni grad Viljandi u južnoj Estoniji, gde uzburkava lokalni intelektualizam i, u nekim slučajevima, obrće ga naglavačke.
Treba pomenuti da Gogolj – kojem je pisac dodao elemente Isusa, Volanda, čak i Golema – nije glavni junak dela. U centru pažnje je harlekinska zajednica Viljandija uglavnom intelektualaca i nitkova, čiji se već čudni životi ukrštaju sa Golemom-Gogoljem koji govori u parabolama, i time su zauvek izmenjeni.
U nedostatku boljeg opisa, „Gogoljev disko“ može se nazvati nestašnom distopijom ili alegorijskom groteskom. To je knjiga koja je istovremeno i antiutopija i sopstvena parodija. U svakom slučaju, sa Matsinovom dubokom fantazijom ne može da se meri većina estonskih pisaca naučne fantastike. Dodatni dragulj u „Gogoljevom disku“ je piščev opis Viljandija, grada smeštenog u brdima južne Estonije, koja je blagoslovena vidicima koji više liče na norveške nego na estonske. Matsin prikazuje grad i kao moderno i kao zastarelo mesto, iako su njegovi opisi određenih lokaliteta izvor radosnog prepoznavanja za čitaoce kojima je poznat Viljandi. 

Autentičnost društvenih okolnosti knjige i njeni neverovatni događaji osnova su da se ona klaisfikujee kao magijski realizam, ali slike koje Matsin prikazuje suviše su nemirne da bi se ograničile takvom oznakom; osećaj slobode koji kulja iz njegovog pisanja isuviše je snažan.

Knjiga objavljena: septembar 2020

Pavo Matsin

Pavo Matsin (1970) je estonski  pisac, kritičar i profesor. Studirao je estonski  jezik i književnost. Posle sticanja diplome estonskog filologa, završaio je semiotiku i književne studije a potom stekao diplomu iz oblasti teologije.
Nakon prvog romana „Doktor Švarc. Dvanaest ključeva za alhemiju“ (2011)  estonska književna kritika deklarisala ga je kao avangardnog pisca koji se zanima za okultne nauke. Njegov drugi roman, „Plava garda“ (2013) avanturistička je bajka koja se odigrava u Rigi. A pravu književnu slavu Matsin je stekao romanom „Gogoljev disko“ (2015) za koji je 2016. dobio Nagradu za književnost prestonice Estonije i prestižnu Literarnu nagradu Evropske unije.

Marija Cindori-Šinković

Marija Cindori Šinković (1950) predaje mađarski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osam godina bila je šef Katedre za hungarologiju. Radila je na Institutu prvo kao stručnjak za  hungarologiju na projektu Komparativna studija srpske književnosti, a kasnije na projektu Istorija srpske književne periodike XX veka. Doktorirala je na temu „Endre Adi u srpskoj književnosti 1906–2006.” na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je kao kontrastivni lektor na trotomnom mađarsko-srpskom rečniku za Institut za hungarologiju u Novom Sadu. Između ostalih, prevela je sledeća dela: „Tursko ogleedalo” dobitnika EUPL Viktora Horvata (2009), „Srećni sever” Kuna Arpada (2016), „Portret majke u američkom ramu” Mikloša Vajde (2009), „Književnost istočnoevropske avangarde” Endrea Bojtara (1977), „Avangarda – neoavangarda” Mikloša Sabolčija (1972), „Preparirani varvarin” Gergelja Peterefija (2017), „Sve bliže moru” Jožefa Guljaša (1980), kao i „Okovi strpljenja” Endre Adija (2012). Učestvovala je na nekoliko desetina naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Članica je Matice srpske, Međunarodnog hungarološkog društva, kao i pridružena članica Mađarske akademije nauka. Njena polja interesovanja su srpsko-mađarske književne veze, književnost i književna periodika, estetika i savremena književna pitanja.