Paavo Matsin

Pavo Matsin (1970) je estonski  pisac, kritičar i profesor. Studirao je estonski  jezik i književnost. Posle sticanja diplome estonskog filologa, završaio je semiotiku i književne studije a potom stekao diplomu iz oblasti teologije.

Nakon prvog romana „Doktor Švarc. Dvanaest ključeva za alhemiju“ (2011)  estonska književna kritika deklarisala ga je kao avangardnog pisca koji se zanima za okultne nauke. Njegov drugi roman, „Plava garda“ (2013) avanturistička je bajka koja se odigrava u Rigi. A pravu književnu slavu Matsin je stekao romanom „Gogoljev disko“ (2015) za koji je 2016. dobio Nagradu za književnost prestonice Estonije i prestižnu Literarnu nagradu Evropske unije.

Zahvaljujući ovim priznanjima, Matsin se visoko pozicionirao, a  njegova dela prevedena su na brojne jezike i imaju sve razuđeniju recepciju u evropskim književnostima. Njegov novi roman Kongo tango dobio je Nagradu novinara Estonije.

„Gogoljev disko“ je nesumljivo Matsinov najuspešniji roman do sada. U njemu nudi jasniji tekst od onih u predhodnim delima, ali ne izostaje kreiranje čarobnog i grotesknog sveta. Ova nadrealna fikcija svojim stilom i atmosferom podseća na Bulgakova i Peljevina.

Sniženo

Gogoljev Disko

Pavo Matsin

505.00 RSD 400.00 RSD

Radnja romana „Gogoljev disko“ smeštena je u blisku budućnost, u estonski provincijski grad Viljandi. Nakon što smo u uvodnim poglavljima upoznati s glavnim likovima, šarenim, komičnim sitnim skitnicama, njihove svakodnevne poslove narušava iznenadno vaskrsenje velikog ruskog klasičara Nikolaja Gogolja. 

Kategorije: ,
Opis

„Gogoljev disko“ smešten je u blisku budućnost (ili paralelni svet) u kojoj je carska Rusija okončala estonsku nezavisnost i Estonci su postali manjina u sopstvenoj domovini. 

Ipak, delo se ne fokusira na nacionalnoj apokalipsi, već na to kako ruski književni klasik, Nikolaj Gogolj (koji je ustao iz mrtvih) posećuje pastoralni grad Viljandi u južnoj Estoniji, gde uzburkava lokalni intelektualizam i, u nekim slučajevima, obrće ga naglavačke. 

Treba pomenuti da Gogolj – kojem je pisac dodao elemente Isusa, Volanda, čak i Golema – nije glavni junak dela. U centru pažnje je harlekinska zajednica Viljandija uglavnom intelektualaca i nitkova, čiji se već čudni životi ukrštaju sa Golemom-Gogoljem koji govori u parabolama, i time su zauvek izmenjeni. 

U nedostatku boljeg opisa, „Gogoljev disko“ može se nazvati nestašnom distopijom ili alegorijskom groteskom. To je knjiga koja je istovremeno i antiutopija i sopstvena parodija. U svakom slučaju, sa Matsinovom dubokom fantazijom ne može da se meri većina estonskih pisaca naučne fantastike. Dodatni dragulj u „Gogoljevom disku“ je piščev opis Viljandija, grada smeštenog u brdima južne Estonije, koja je blagoslovena vidicima koji više liče na norveške nego na estonske. Matsin prikazuje grad i kao moderno i kao zastarelo mesto, iako su njegovi opisi određenih lokaliteta izvor radosnog prepoznavanja za čitaoce kojima je poznat Viljandi. 

Autentičnost društvenih okolnosti knjige i njeni neverovatni događaji osnova su da se ona klaisfikujee kao magijski realizam, ali slike koje Matsin prikazuje suviše su nemirne da bi se ograničile takvom oznakom; osećaj slobode koji kulja iz njegovog pisanja isuviše je snažan.