Počeo je s radom Areté kutak, mesto gde možete da dođete, prelistate, čitate ili kupite naša izdanja, popijete kafu ili čaj, opustite se i porazgovarate s nama. To je takođe mesto gde će se održavati radionice, gde ćemo se kreativno izražavati, stvarati i rasti zajedno. 

Kurs kreativnog pisanja Stavi tačku vodi Vanja Nikolić, autorka interaktivne knjige Jebe mi se i nove knjige Plašim se koja izlazi za ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu. Vanja je autorka, dramaturg i kopirajter i dok se priprema za kurs pisanje, postavili smo joj neka pitanja o kursu, ali  i o stvaranju uopšte. 

Na koja pitanja treba odgovoriti pre nego što se počne s pisanjem? 

Najvažniji je odgovor na pitanje O čemu je naša priča? Mada, možda je i važnije od toga pitanje o čemu ona nije. Moramo da znamo o čemu želimo da pišemo, koja je ideja i koje su teme. Ako to ne znamo, vrlo je verovatno da ćemo se dosta gubiti i lutati u samom procesu pisanja.  

Kako da privučemo čitaoce na početku teksta? 

Čitaoce je najbolje privući već naslovom. Naslov privlači pažnju, i istovremeno govori nešto o našoj priči ili bar zagolica maštu.

Ako govorimo o prvoj rečenici ili prvom pasusu, važno je da ne odugovlačimo. Daću vam primer iz života. Posle sjajnog prvog sastanka, znate da je trenutak za poljubac, ali vam je frka i odugovlačite i odugovlačite. Moguće je da ste propustili nekoliko sjajnih prilika, a onda je sasvim moguće da do poljupca i ne dođe – jer niste to uradili onda kada je trebalo. Tako je nekako i s pričom, važno je da počnete od poljupca, ne od odugovlačenja i premišljanja, jer ćemo zbog toga da nastavimo da čitamo. 

Da li se snimaš ili sve zapisuješ? 

Ja sve zapisujem, ali delim pisanje na ono rukom ili na ono za računarom. Rukom pišem dnevnike, ideje koje često škrabam i zapisujem na sve strane. Na računaru pišem sve ostalo. 

Da li svako može kreativno da se izrazi i šta je za to potrebno? 

Verujem da može. To ne mora da bude pisanje, može da bude kuvanje, aranžiranje cveća, odevanje sa stilom. Za sve je potrebna kreativnost. Ali prednost pisanja je u tome što svi umemo da pišemo, svi mislimo i imamo emocije i to je već preduslov za neku vrstu kreativnog izražavanja. Da budem jasna, ovo ne znači da svi možemo da stvaramo visoku književnost, ali ni ne želimo svi to, zar ne? Možda samo želimo da zapišemo utiske o svom životu na kraju svakog meseca.  

Za bilo koju vrstu kreativnosti potrebni su želja, vreme koje ćemo da posvetimo tome što radimo i volja da to i učinimo. 

Da li može kreativnost da se probudi i kako? 

Da, može. Pre svega tako što ćemo pokušati da istupimo iz znanih okvira i da se postavimo u novi ugao iz kog ćemo da posmatramo svet. 

Treba recimo da napišemo čestitku za venčanje najboljem prijateljatelju. Većina će da kaže, pih dosadan i nebitan posao, napisaću srećno, bla bla… Umesto toga postavimo se u novi ugao i kažemo; hajde da pokušamo ovo da uradimo na drugačiji način. Da, na primer, ispišemo hronologiju našeg druženja i dodamo fotografije i sve upakujemo u finu formu i eto, već smo kreativni. I naša prijatelj je oduševljen i pamtiće to ceo život. 

Kreativnost može da se probudi i zahvaljujući njoj, jednostavne stvari u našem životu mogu da postanu posebne. 

Da li kreativno pisanje zavodi i iznenađuje? 

Definitivno da. Jednom kad dobijemo zadatak da nešto napišemo, sednemo, posvetimo se i počnemo da pišemo svet koji se otvara pred nama i taj tok i proces u koji ulazimo sličan je zaljubiljivanju. 

Talenat je potreban za pisanje svakako, ali verovatno koliko i kod sportiste koji ne postiže rezultate ukoliko ne vežba? 

Volim to da postavim na ovaj način: Svi imamo odlične ideje, ali ukoliko se ne potrudimo da ih realizujemo, utoliko one ostaju samo ideje, ništa više od toga. Zato se moj kurs i zove Stavi tačku, jer nije dovoljno da želimo da pišemo, da znamo šta ćemo da pišemo, potrebno je da to i fizički radimo! I volim da kažem da je pisanje fizički rad, nekad zaista težak, jer leđa i glava često vole, ali važno je baš tada ne odustati, stići do kraja i staviti tačku. 

Zato kurs ovoliko traje. Dva meseca je minimum koji je potrebno odvojiti da bismo shvatili kako taj proces zaista izgleda. 

Šta se piše na kursu? 

Na kursu pišemo šta god poželimo. Neko dođe i želi da piše instagram objave (pripremam radionicu posvećenu samo ovome), neko želi da piše kratke priče, neko isečke i crtice iz svog života, neko dramu, a neko prosto da vodi smislen dnevnik.

U vreme digitalne komunikacije i toliko različitih sadržaja koje svakodnevno konzumiramo, zaista mi se čini nepotrebnim da se držimo nekog zadatog okvira. Sve je moguće i sve je dozvoljeno, dok god pišemo ono što želimo i što nama prija. 

Po čemu je ovaj kurs specifičan? 

Trudim se da bude specifičan po tome što s jedne strane nudim vrlo jasne tehnike koje su važne za pisanje i koje je moguće usvojiti i naučiti, a s druge strane inspirišem svoje polaznike da se oslobode, da čitaju, ali da se ne drže slepo uzora, već da slušaju sebe, svoje priče i svoje potrebe. 

Kome je namenjen ovaj kurs? 

Kurs je namenjen upravo vama koji ste pročitali ovaj intervju do kraja, jer je to znak da vas pisanje zaista zanima, da želite da pišete, ali uvek ima nešto preče što treba da uradite.

Takođe i vama koji držite nekoliko započetih rukopisa ili sjajnih ideja u jednom od foldera svog računara, ali ste se negde u procesu zapetljali i ne znate kako dalje.

I naravno vama koji pisanje doživljavate samo kao emotivni ventil, koji ne planirate da objavite ono što pišete, već samo želite da napišete nešto za sebe, nešto što ćete za nekoli godina da pročitate i da se iznenadite. 

Do kada traju prijave? 

Prijave za kurs traju do nedelje 22. septembra i prijavljujete se putem mejla tackica.com@gmail.com. Sve informacije o kursu možete da pronađete ovde ili da ovih dana dođete u Areté kutak i pitate Vanju sve što vas zanima.